Србији не треба премијер какав је Александар Вучић, али ни заштитник грађана као што је Саша Јанковић!

Србији не треба премијер какав је Александар Вучић, али ни заштитник грађана као што је Саша Јанковић, оценио је у интервјуу за “Вести”, Драган Добрашиновић, председник Коалиције за надзор јавних финансија, поводом јавне полемике председника Владе Србије и омбудсмана да ли треба рушити грађевину која ниче у центру Новог Пазара под покровитељством посланика владајуће коалиције Муамера Зукорлића.

Шта према Вашем мишљењу значи то што премијер каже да се објекат неће рушити, а заштитник такав став тумачи као “државни удар”?

– Колико је посао премијера да руши нелегелне објекте, или да спречава њихово рушење, уколико је на закону засновано, толико је и посао заштитника грађана да даје неодмерене и помпезне изјаве, лишене логике и аргументације. И један и други су, очигледно је, све даље од својих надлежности и елементарне одговорности. У њиховом клинчу, који по својој суштини прераста у загрљај, што многима промиче, убрзано се придављују Србија, њени грађани и њихови кључни интереси. Све у свему, такви су Србији непотребни.

На основу чега премијер у случају Савамала, каже да су уклоњени “бесправни” објекти, а у Новом Пазару одбија рушење, правдајући то потенцијалним међуверским инцидентом?
– Случај Александра Вучића уверљиво показује да ни неки од најострашћенијих присталица Макса Вебера не могу да одоле дискретном шарму Никола Макијавелија. У макијавелистичком разумевању политике и друштва, свака аргументација која служи сврси је добродошла. За актуелног премијера мера свих ствари није ни правда, ни закон, ни морал, већ искључиво политички профит. Све док је процена да је “тоталне идиоте”, који наређују фантомска ноћна рушења у срцу Београда и новог политичког партнера, који нелегално гради у центру Новог Пазара профитабилније чувати него санкционисати, за премијера ће питање да ли се бесправно гради или дивљачки руши бити ирелевантно. Аршин је, дакле, и у једном и у другом случају идентичан.

Да ли је полиција требало да полемише са заштитником грађана кога је функционерка Министарства унутрашњих послова због новопазарске афере назвала лицемером?

– У доколици, која је последица вишка слободног времена произашлог из ефикасног рада полиције у сузбијању политичке корупције и организованог криминала, сасвим је разумљиво да се мало пажње посвети и другим државним институцијама и укаже на њихове пропусте.

МУП је коментарисао и изјаву бивше чланице Савета за борбу против корупције Мирославу Миленовић. Како гледате на њихово саопштење да је изнела низ неистина о раду МУП-а, мада лица која су је претукла нису откривена ни после годину дана?

– Што се тиче Мирославе Миленовић и познатог случаја пребијања, став МУП-а је сасвим јасан. Жена не само да није хтела да асистира полицији у откривању починилаца, већ је својевољно и крајње неодговорно пропустила прилику да у младости савлада неку од борилачких вештина, што би јој омогућило да се самостално одбрани у свакој неприлици. Уместо тога, проводила је превише времена у затвореном и задимљеном простору, пишући баналне крими приче, бавећи се искључиво стварним личностима уплетеним у високу политичку корупцију. А таква литература, лишена имагинације, надахнућа и софистицираног уметничког израза, на улици и по улазима у стамбене објекте, не цени се превише. Напротив.

Је ли Вучић требало да стане у одбрану посланика Марјана Ристичевића за кога већи део опозиције тврди да је злоупотребио функцију у Републичком фонду за здравствено осигурање и исполитизовао случај болесне ћерке посланика Демократске странке за чије су лечење грађани СМС порукама скупљали новац?

– Не бих да кварим ничију интиму, нарочито не мушку, али не могу да се отргнем утиску да премијеру Маријан пуно значи. Шта је то у њему и на њему због чега му премијер опрашта и највеће гадости, не знам, а нисам сигуран да би ми то сазнање оплеменило живот. Оно што ме у целој ствари мало збуњује, а претходно је питање које, ако сам добро испратио, нико не поставља, јесте одакле тај господин у Управном одбору РФЗО и шта га је за ту одговорну дужност квалификовало.

Како ће се ови случајеви одразити на Србију и шта грађани могу да очекују од институција?

– Од институција, осим ретких и егзотичних, грађани могу очекивати суфицит конформизма, подаништва извршној власти и свим њеним реповима, ароганције према грађанима, манипулисања и обмањивања. Наравно, да би се обезбедила социјално-политичка равнотежа, кључне институције ће се постарати да својим грађанима обезбеде дефицит правде, сигурности, истине и слободе, у чему ће, упркос томе што готово нико неће покушати да их спречи, сигурно успети. А ако ме већ питате како ће се то одразити на Србију, имам и ја питање за вас, а и за све нас: извините, зар је ово Србија?