Србији недостаје један „Генекс” да реши проблеме у сточарству

Лоша ситуација у туризму због ковида 19 изазвала је поремећаје на светском тржишту меса, што је довело до пада потрошње, каже за „Политику” Ненад Будимовић из ПКС-а

Кланично-прерађивачка индустрија у Србији се поново налази у незавидном положају. Нисмо остали имуни на поремећаје изазване пандемијом, не због промета робе већ највише због лоше ситуације у туризму у целом свету, што је довело до смањења потрошње, изјавио је за „Политику” Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС).

– Сада је на глобалном тржишту ситуација таква да је једино питање ко ће од кога и да ли ће уопште увозити и куповати. Ту мислим, пре свега, на највеће увознике на свету – истиче он.

Што се тиче јунећег меса, које је последњих дана у жижи због апела произвођача да немају где да продају вишкове, према подацима ПКС-а, у првих пет месеци ове године извезено је око 2.200 тона у вредности од око 10 милиона евра. Око 1.300 тона је отишло у Турску за око шест милиона евра. У истом периоду 2019. извоз јунећег меса био је 740 тона, у вредности 2,7 милиона евра. Подаци говоре да смо овога пута извозили квалитетније, расхлађено, а не замрзнуто месо, што је разлика у односу на раније. У Кину смо испоручили свега 320 тона замрзнутог јунећег меса у вредности од 840.000 евра.

Чињеница је да у Руску Федерацију нисмо извезли ништа, а у ЦЕФТА регион испоручене су преостале количине. У Европску унију извезли смо свега 150 тона најквалитетнијег „беби-бифа”.

– Увоза јунетине скоро да није било. Истина је да тренутно имамо велики број живих бикова на тржишту. Основни разлог јесте то што су државни подстицаји били добри. Али сада имамо око 3.500 тона вишка меса, а цена је пала. Даље чување тих животиња, како каже, потпуно је неисплативо – каже наш саговорник.

На коментар да ми као потрошачи не видимо да вишкови постоје и да су цене јунетине и даље високе, недоступне многима, Будимовић истиче да је то истина и да „трговци не одустају од свог дела”.

– Потрошачи то дефинитивно не виде јер је нама ово месо скупо. Чињеница је да ми нисмо годинама повећали потрошњу јунетине изнад пет килограма годишње по становнику – каже наш саговорник.

Будимовић каже да је у свињарству слична ситуација. Кина је престала да увози из Немачке, што се прелило и на остале државе, тако да је цена живе стоке такође пала.

– Велики је увоз у Србију готових месних производа, полутрајних и трајних, преко страних хипермаркета. Увозимо из Шпаније, Немачке, Италије, Хрватске, Пољске, и то не само месо већ и прерађевине – каже Будимовић. Према најновијим подацима, Србија у овом периоду има потпуно негативан биланс у укупној спољнотрговинској размени меса, полутрајних и трајних производа (конзервисаних). Вредност увоза била је око 50 милиона евра, а извоза 23,2 милиона евра, што, наглашава, мора да се одрази на тржишту.

Увоз полутрајних месних производа, практично у јеку пандемије, био је већи за 45 одсто у односу на исти период 2019. Забележен је само раст извоза конзервисаних производа. Да ли је овај проблем решив?

– У Руску Федерацију није такође отишло готово ништа од свињетине и прерађевина, осим у мањим количинама конзервисаних производа. Они већ имају довољно и немају потребе толико да увозе – каже наш саговорник. Стратегија српског сточарства и производње меса, према његовом мишљењу, мора да се базира на томе да су млеко, месо и јаја основне животне намирнице и на томе треба инсистирати.

– Зашто не покушати с арапским земљама? Ко треба да покуша, како? Једноставно, држава не треба да извози и брине о томе, већ да прави амбијент – каже Будимовић и истиче да сада, рецимо, имамо ситуацију да Европска унија нема довољно јагњећег меса. Увезли су три пута мање количине са Новог Зеланда због кризе са вирусом. Велика је потражња, додаје, а ми немамо кланицу регистровану за ЕУ. Чујемо да наши сељаци не знају шта ће са јагањцима, јер је последњих неколико година стимулисано овчарство, што је, наравно, добро од стране државе, истиче.

– Нама фали један „Генекс” какав је био раније. Да обједини процес, прикупи све оно што фармери и газдинства произведу и нађе купца. Нашем човеку недостаје та карика у ланцу производње, извоза, потрошње – истиче Ненад Будимовић, додајући да Србија свакако не може да забрани увоз нити да наметне произвођачима да „морају да купе живу свињу, имају кланице, задовоље еколошке стандарде ако могу да пронађу свињску плећку на тржишту по доброј цени и прераде је у производе”.

Због ниских цена произвођачи имају проблема

Неки од највећих произвођача меса и прерађевина у Србији апеловали су да ни сектор свињарства и живинарства није у завидној позицији. Како су за Бету рекли у Индустрији меса „Матијевић”, тржиште је презасићено због пада извоза и недовољног броја и домаћих и страних туриста, па ни на домаћем тржишту месо нема коме да се прода, због чега су „цене пале и произвођачи су у великом проблему”.

Сматрају да држава има нестабилну политику подстицања сточарства. Истакли су да се товљене свиње продају по ценама 10 до 15 одсто нижим него прошле године. Агенција преноси да је један од разлога што је цена меса пала и велики увоз меса за прерађевине из иностранства без царине или прелевмана, али и раније смањен извоз прерађевина у БиХ, због афричке куге свиња.

Ивана Албуновић, Политика.рс