Поводом предстојеће продаје Комерцијалне банке странцима
- Коначно, ЕБРД је успео, као мањински власник Комерцијалне банке (са уделом од 24,4 одсто, у односу на државу Србију која има 41,7 одсто акција) после толико година великих притисака, да се влада Србије одрекне свог дела власништва и приступи приватизацији КБ.
- Комерцијална банка је била политичка установа са касом из које су давани новци политички подобним клијентима. Прво су давали, а потом вршили огромна отписивања датих лоших зајмова на терет капитала. Губици се мере десетинама милиона евра. Само зато да би се „гробар српских банака“ Млађан Динкић хвалио да имамо домаћу банку, у коју је годинама запошљавао своје неспособне партијске кадрове из Г17 и потом из УРС“.
- Не треба нам стога ни ова “наша”, последња Kомерцијална банка, јер и да јој неко у наступу сулудог доброчинства поклони огроман новац, ови што воде државу и банку (у којој су поставили своје људе) би их страћили и разделили како су, ефикасно, и до сада чинили, себи и „мангупима из својих редова“.
- Да нагласим: кад Србија ускоро прода КБ биће наша држава још више потпуна колонија, марионета у рукама странаца и њихових интереса. На жалост грађана Србије, влада и власти тако лоше и неуспешно и неефикасно воде Србију и њене фирме, компаније банке… да ће све што вреди морати да продају туђину.
Пише: Јово Вукелић
У истом дану, 4. фебруара, српској јавности саопштене су од стране високих званичника Србије две важне и значајне вести.
Права важна и значајна вест односи се „на јасну и одлучну намеру Владе Србије да прода свој већински удео (од 41, 7 одсто) у јединој преосталој „државној“ банци, Комерцијалној банци (КБ), која иначе прошле ( са 61милион) и ове године послује успешно (са профитом од 70 милиона евра). По ранијем договору са Међународним монетарним фондом (ММФ), који су потписали премијерка А. Брнабић, гувернерка Ј. Табаковић и министар финансија С. Мали, до краја фебруара истиче рок да Влада Србије, донесе одлуку о приватизацији, која треба да оконча до краја ове године. На управо завршеним преговорима Србије са ММФ тај пројекат је потврђен и јавно саопштен.
Друга значајна изјава била је изјава Александра Вучића, председника државе Србије, да „Србија мора да сачува своје националне интересе – до сада смо то успевали, а надам се да ћемо и убудуће, поручио је председник Александар Вучић, напоменувши да спољни притисци имају велики утицај на нашу земљу.
Вучић је овом изјавом признао и потврдио да је држава под притиском ММФ-а и других финансијских институција приморана да оконча процес приватизације „Комерцијалне банке“.
Остаје отворено кључно питање како је могуће под таквим спољним притисцима сачувати националне и државне интересе?
ММФ и ЕБРД: Комерцијална банка фактор
нестабилности банкарског система
На први поглед требало би да изгледа да је велика штета што Србија приватизацијом, тачније продајом свог удела од 41,7 одсто, Комерцијалне банке остаје као држава без иједне своје банке. Иначе, учешће Kомерцијалне банке у банкарском сектору Србије је значајно -10,83 одсто. Учешће банке у укупним депозитима банкарског сектора износи 12,18 одсто, а у укупном капиталу 9,56 одсто.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Шта Србија продаје?
Мрежа од 204 експозитуре
Група Kомерцијална банка се састоји од: КБ ад. Београд, KБ ад. Будва, KБ ад. Бања Лука и KомБанк Инвест ад. Београд.
Укупна актива 3.534.611.000 евра (3,53 милијарде евра), укупни депозити 2.858.443.000, добит 32.065.000, укупни капитал 567.431.000, ванбилансне позиције 4.258.129.000 евра. Банка располаже мрежом од 204 експозитуре на целој територији Србије. На дан 30. јун 2018. KБ је имала 2.809 запослених. . Цела банка, по реалним проценама, данас на берзи вреди око 320 милиона евра.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Да ли је Србија свесна шта јој се спрема, питају многи стручњаци?
Зато што се сматра да ко управља финансијским системом земље, практично управља и самом државом. Продајом Kомерцијалне банке бићемо једна од ретких, ако не и једина држава у Европи са уделом домаћег капитала у банкама испод 10 одсто.
Уз то, Комерцијална банка покрива 11 одсто домаћег банкарског тржишта и лидер је по висини девизне штедње.
Могло би да се постави питање зашто ММФ уз додатни притисак Европске банке за обнову и развој(ЕБРД), као мањински власник Kомерцијалне банке са уделом од 24,4 одсто, у односу на државу Србију која има 41,7 одсто акција у Kомерцијалној банци, тако енергично инсистира на њеној приватизацији?
Кратак одговор на ово питање стизао је од највиших званичника ММФ и ЕБРД: „приватизација Комерцијалне банке је потребна како бисмо осигурали стабилност банкарског система у Србији“?!
Значи да је КБ фактор нестабилности банкарског система у Србији?!?
Истовремено Народна банка Србије и гувернерка Јоргованка Табаковић протеклих година, а и ове, тврде „да Србија има врло стабилан банкарски систем“!
Поставља се питање ко онда овде говори истину, а ко не?
KБ је свакако друга највећа банка у Србији и системски врло важна финансијска институција. Ако се сада продаје KБ, нема разлога да се сутра не продаје од стране државе Дунав осигурање или Банка Поштанска штедионица, кажу критичари. (1)
И да закључимо: ЕБРД, као мањински власник КБ (са уделом од 24,4 одсто, у односу на државу Србију која има 41,7 одсто акција) успео је, после 10-так година великих притисака, да се влада Србије одрекне свог дела власништва и приступи приватизацији КБ.
Треба истаћи да би држава Србија, у случају да није пристала на продају Kомерцијалне банке мањинским страним партнерима, из буџета морала да исплати суму од 252 милиона евра, како је то иначе предвиђено лоше испреговараним уговором о докапитализацији те банке од пре 12 година. А на власти су тада биле странке из ДОС, тачније Г17 и М. Динкић су управљали банкама и економијом.
Да држава Србија жели данас да откупи од мањинских партнера Комерцијалну банку она би без тешкоћа могла да их исплати ових 250 милиона евра, јер је могла, исто тако недавно без тешкоћа да Коперникус телевизију, ТВ Прву и О2 купи за случну суму новца.
Као сталну штеточинску константу треба још навести, да ће и у овом уносном послу приватизациони саветник државе Србије опет бити француска консултантска кућа„Лазард“, са бившим министром финансија Божидаром Ђелићем. Да подсетимо, Ђелићев Лазард је био и приватизациони саветник у недавној продаји Аеродрома Београд, а 2015. је учествовао такође и у неуспешној приватизацији „Телекома Србија“. Могло би се закључити да ништа овде није случајно, где год су велике трансакције, ето ту Боже дерикоже са тектиног канабета да се отме од Србије масна провизија. Ђелић је експерт за провизије, корупцију, мито и поткупљивање.
Провизије од продаје КБ ће добити и разделити новце функционери на власти укључени у овај посао, а новац ће се од продаје КБ протраћити без полагања рачуна икоме где је потрошен.
У овој јасно представљеној слици са главним учесницима продаје КБ изнећемо укратко наше главна питања, ставове и оцене.
Србији, односно њеним властима, не треба државна банка. Ни у ком случају, јер ће је уништити, као и све друге пре тога. Чега год да се дотакну то пропада. Па је тако и с банкама. Ова је чудом опстала, али уз огроман и неразуман трошак (дотације) из буџета, тачније на рачун грађана Србије који су то све платили и плаћају.
И каква је корист од свега тога?
Дали смо ми, грађани Србије, стотине милиона евра за њену докапитализацију и – проћердале су власти тај новац, јер су на њено чело постављали управе које су рђаво газдовале капиталом. Банка сада иде у приватизацију с капиталном вредношћу мањом од уложеног у њен потенцијал. Уз то, КБ има око 1,6 милијарди евра девизне штедње. Можемо да се само надамо да и то није опасно контаминирано.
И какву смо вајду од те “наше” банке имали?
Мој колега, дугогодишњи економиста истиче: „Никакву корист нисмо имали. Она није, као што би се очекивало, подстицала домаће пројекте по повољнијим условима, а ми као њени клијенти имали боље услове задуживања. Не. Она се понашала, њено руководство, као да им неко брани да профитабилно послују. Прво су давали, а потом вршили огромна отписивања датих лоших зајмова на терет капитала. Губици се мере десетинама милиона евра. Само зато да би се „гробар српских банака“ Млађан Динкић хвалио да имамо домаћу банку, у коју је годинама запошљавао своје неспособне партијске кадрове из Г17 и потом из УРС“.
Комерцијална банка је била уствари политичка установа са касом из које су давани новци политички подобнима.
Иначе, да напоменено ни суседна Хрватска нема ниједну „своју“ банку. И? Да ли је финансијски пропала?
Није. Здравија је од наших које су телефоном одобравале политичке кредите.
Дакле, Србији нису потребне државне банке, јер нема државу која би њима ваљано управљала.
Циљ је да банке воде стручњаци без мешања политичара у њихов рад
Примера има колико хоћете! Сетите се примера Универзал банке, Привредне или Агробанке…. Ово је партијска држава која све уништава. Чак и увек профитабилне рафинерије, фабрике дувана или цементаре.
А онда кад дођу странци и купе те српске неуспешне фирме оне почну савршено и профитабилно да раде. Јасно је зашто. Не примају политичке наредбе.
Друга је прича, да ли Србији треба Развојна (инвестициона) банка. Треба наравно, али ни она код нас не би опстала. Доказ – Државни фонд за развој (или државна политичка касица-прасица), опет под Динкићевом контролом, је служио за позајмице, уз један или 0,5 одсто камате, али коме: супрузи Чеде Јовановића, Зорану Живковићу, Мирославу Мишковићу, Мирославу Богићевићу, Миодрагу Костићу Kолету, Горану Перчевићу, Војину Лазаревићу, Небојши Човићу, Предрагу Ранковићу Пецонију,чак и америчком Ју ЕС Стилу (власнику железаре у Смедереву) су дали почетком 200.- тих две милијарде динара… Њега, Фонд , је економиста Даница Поповић сликовито назвала „Фонд зомбија и пријатеља”.
Где су те успешне фабрике, погони који су подигнути овим „народним“ новцем, новцем грађана? Нема их, као што се види, нигде.
Иначе, домаће инвестиције опадају из године у годину.
Очекујемо наивно и глупаво да ће нас развити странци уз обилате државне субвенције и бедне плате, које дају нашим грађанима за ринтање без радног времена.
Главни проблем је у томе што и ова влада Србије, која управља српском привредном и економијом, и странка СНС, која води државу скоро седам година, још увек нема никакву идеју идеју шта јој ваља чинити у економији.
А требала би да чини обичне, разумне, нормалне радње, поступке који би оздравили нашу привреду и економију и банкарски систем: да банке воде стручњаци без мешања политичара у њихов рад.
Овакав систем кочи сваку иоле здраву идеју. Институције не постоје. Све зависи и даље у држави од једног човека (Ј. Броз, С. Милошевић,З. Ђинђић, Б. Тадић и сада А.. Вучић…) и од њихових партија.
У таквим околностима које трају деценијама уназад депласирано је питање – да ли нам треба државна, „наша“, банка. Требала би кад би нормално радила. И када не би била политичка банка, већ баш комерцијална, интересна!
Карикатура: Тошо Борковић
Да нагласим: кад Србија ускоро прода КБ биће наша држава још више потпуна колонија, марионета у рукама странаца и њихових интереса. На жалост грађана Србије, влада и власти тако лоше и неуспешно и неефикасно воде Србију и њене фирме, компаније банке… да ће све што вреди морати да продају туђину.
Овако како је, не треба нам ни ова “наша”, последња Kомерцијална банка, јер и да јој неко у наступу сулудог доброчинства поклонио новац, ови што воде државу и банку, у којој су поставили своје људе, би их страћили и разделили како су, ефикасно, и до сада чинили, себи и “мангупима из својих редова”.
…………………………
(1) https://www.intermagazin.rs/da-li-je-srbija-svesna-sta-joj-mmf-sprema/
ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs
Карикатура Миленка Косановића
