Србији од продаје “Имлека” и “Књаза” ни динар пореза

Београд – Лондонски инвестициони фонд „Мид Европа партнери” купио је „Дунав храна групу” за 575 милиона евра, саопштиле су јуче обе компаније, али, како сада ствари стоје, Србија од те велике трансакције неће добити ни динара пореза, јер је британска фирма купила то наше предузеће од холандског фонда. У руке овог инвестиционог фонда тако су за велике паре прешли познати српски брендови воде „аква вива” и „књаз милош”, „плазма кекс”, млеко „кравица”… Осим цене јуче је обелодањен још један детаљ – да је„ Мид Европа партнери” имала и домаћег партнера – Андреја Јовановића, који је са братом Бојаном Миловановићем био власник индустрије грицкалица „Марбо”.

Тек када су фирму 2008. године продали „Пепсију” за 200 милиона евра, шира јавност је чула за њих. И то тако што је тадашњи министар економије Млађан Динкић рекао како има купце за Јат, описујући их као бизнисмене који „су неукаљаног угледа, уз њихово име не може да се веже ниједна афера, нити их је било ко називао тајкунима”.

Иако их није именовао наши медији су управо њих двојицу препознали у Динкићевим речима и означили их као главне кандидате за преузимање националне авио-компаније. Привредници који су их добро знали уверавали су нас и тада „да они нису купци Јата”.

Колики удео бивши хокејаш Јовановић има у куповини „Дунав храна групе” и како је постао партнер „Мид Европе” од Јовановића нисмо сазнали, јер се на његов телефон јавио колега, обећавши да ће нам се Јовановић лично јавити, што се није догодило.

„Мид Европа” је највећи инвестициони фонд специјализован за инвестиције у централној и источној Европи, претежно у области телекомуникација. У Србији и региону познат је по стварању водећег кабловског и интернет оператера, „СББ-Телемах групе”, коју је продао у октобру 2013, америчком ККР-у.

Ко су заправо људи који раде у „Мид Европа партнерима”? Судећи према њиховој званичној интернет презентацији, готово да нема звучне међународне финансијске организације, банке или фонда чији некадашњи запослени нису део „Мид европиног тима”. Тако је, на пример, директор Андреј Бабаче, радио у „Сити групи”. Лукас Галвик, један од менаџера радио је у „БНП париба групи” у Варшави, а сарађивао је и са Морганом Стенлијем. Тери Бандон, један од оснивача „Мид Европе” заузимао је високе позиције у ЕБРД и ИФИЦ-у (кћерка организација Светске банке). Међу њиховим партнерима су и некадашњи запослени Светске банке, ЕБРД-а, Мери Линча, Дојче банке, Морган Стенлија, Прајсвотерхаус Куперса, ЈП Моргана… Иако ће многи детаљи, па и између осталог и где ће бити плаћен порез на капиталну добит, ако је буде, остати необјашњени, ипак, овом купопродајом мисија „Салфорда” у Србији је завршена. Са овим инвестиционим фондом најчешће је довођен у везу бизнисмен Милан Беко, али он је то демантовао.

„Нисам власник „Салфорда”, ни „Денјуб фуд групе”, као ни „Имлека”. Једини власник „Салфорда” је Јуџин Џефри који има економске партнере свуда по свету, али они нису сувласници. Петоро их је из Србије, али ја нисам међу њима“, рекао је Беко гостујући на ТВ Б92 и додао да је његова улога да учествује у борду и саветује их. У његовој званичној биографији наводи се да је члан управног одбора „Дунав храна групе”.

Држава без профита

Сарадник Економског института Махмуд Бушатлија изјавио је јуче да је продаја „Денјуб фудс групе” сасвим легитимна, али да није спектакуларан чин од којег Србија може да очекује велики профит. „Продаја је знак да ће компанија наставити да ради и да ће радници имати посао, а држава не треба да се нада већем приходу осим по основу плаћања пореза”, казао је Бушатлија за агенцију Бета.

Он је додао да је могуће да порез по основу продаје „Денјуб фудс групе” не буде плаћен у Србији, уколико та групација има седиште у другој држави.

Бушатлија је указао да је свакоме ко купи компанију циљ да шири тржиште, па да се то очекује и од новог власника „Денјуб фудс групе”.

Та групација, како је истакао, није у власништву државе па је зато продајна цена ствар договора продавца и купца и она чак и није морала да буде објављена. „Инвестициони фондови, попут овог који је купио ’Денјуб фудс групу’ бирају профитабилне компаније”, казао је Бушатлија и додао да држава у овом случају није морала да субвенционише и нуди олакшице страним инвеститорима.

Акционари Имлека и Бамбија до новца за највише 70 дана?

Акционари компанија „Имлек” и „Бамби”, које су у оквиру „Денјуб фудс групе” продате Лондонском инвестиционом фонду „Мид Европа партнерс” за 575 милиона евра, сходно законској процедури, могу да очекују исплату за највише 70 дана.

У складу са Законом о преузимању акционарских друштава, у току данашњег дана објављена су обавештења о намери преузимања два друштва која су листирана на Београдској берзи, а то су „Имлек Београд” и „Бамби Пожаревац”, кажу за Танјуг у брокерској кући „Пруденс кепитал”.

Лондонски инвестициони фонд је, сагласно наведеном закону, обавезан да у року од 15 дана поднесе Комисији за хартије од вредности захтев за одобрење објављивања понуде за преузимање, а Комисија након тога има рок од седам до највише 10 радних дана да донесе решење о одобрењу објављивања понуде за преузимање.

Има ли капиталне добити?

Компанија „Дунав храна група” чији су оснивачи Холанђани, односно фирма регистрована у тој земљи, неће морати да плати порез на капиталну добит на продају фирме лондонском инвестиционом „Мид Европи партнерс” пошто Србија са Холандијом има уговор о избегавању двоструког опорезивања.

Милица Бисић, порески стручњак, каже да се може догодити да продавац ни у Холандији не плати овај порез, јер је ова земља позната по повољним пореским правилима због чега је фирме и бирају за седиште управе.

„Чак и да се овај порез плаћа у Србији мора се прво утврдити да ли је било капиталне добити, односно да ли је настала разлика између цене по којој су компаније првобитно купљене, колико је у њих инвестирано и пошто су на крају продате“, каже Бисић.

Порез на капиталну добит, како она објашњава, плаћа се уколико је предмет трансакције имовина у Србији без обзира на то ко је власник. Порез на капиталну добит плаћа продавац.

Ј. Р, М. Авакумовић, А. Телесковић, Политика