Економија

Србији ове године стиже на наплату дуг од 230 милиона евра из времена Броза

Србија ће до краја године морати да плати чак 230 милиона евра за кредите узете у време бивше СФРЈ. Враћаћемо дугове Париском клубу, Светској банци, али и Кувајту и Кини, сазнаје Блиц.

И ове године грађани Србије мораће да плаћају цех удобног живота, добрих плата и јефтиних кредита из времена владавине Јосипа Броза Тита, али и владавине Слободана Милошевића. Како сазнаје Блиц, наредних месеци на наплату нам стижу кредити које су од европских и светских финансијских институција током седамдесетих и осамдесетих година узимали тадашњи премијери Милка Планинц и Веселин Ђурановић. И то није све јер ће Србија до краја 2019. морати да отплати и кредите које је 1989. од Кувајта поред Милке Планинц узимао и тадашњи премијер Бранко Микулић, али и кредит који је од Кине 1999. узео Мирко Марјановић, премијер Слободана Милошевића.

– То све ове године заједно ће нас коштати тачно нешто више од 230 милиона евра, а цена није мала, камата је била фиксна и за поједине кредите је износила скоро седам одсто. Претходних година у просеку смо враћали по око 250 милиона евра годишње, а прошле године чак 340 милиона. И поред тога, али и поред чињенице да је Србија недавно почела да превремено отплаћује старе дугове, остале су велике обавезе. Крајем априла 2018. Србија је отплатила сав дуг према Лондонском клубу, а годину дана раније у целости смо измирили и обавезе према Европској инвестиционој банци, односно Европској унији – каже наш извор.

У Народној банци Србије потврдили су за Блиц да држава у овој години мора да отплати нешто више од 202 милиона евра дугова из периода седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века.

– То су обавезе према Париском клубу од 133,29 милиона евра и према Светској банци (ИБРД кредити) од 69,07 милиона евра. С друге стране, обавезе према Лондонском клубу од 153,64 милиона евра, које су доспевале до 2024, отплатили смо у целости, и то због одличних резултата на фискалном плану и суфицита буџета. На овај начин, поред смањења јавног спољног дуга, побољшана је и валутна структура јавног дуга, имајући у виду да су ове обавезе биле у америчким доларима. Такође су смањена и плаћања по основу камата за наредне године, с обзиром на високу каматну стопу која је износила 6,75 одсто – наводе у Народној банци за Блиц.

У централној банци додају да по основу старих дугова Србија редовно отплаћује и обавезе према Кувајту и Кини, које износе 20,24 милиона, односно 8,72 милиона евра. Ове обавезе репрограмиране су 2009, а односе се на дугове настале између 1984. и 1989. у случају Кувајта, односно 1999. године у случају Кине.

Економиста Млађен Ковачевић, који се овом проблематиком бави дуже од 30 година, каже да је Југославија била минимално задужена до 1978. године.

– А онда је на скупу политичара и економиста у једној скандинавској земљи поручено да Југославији треба дати повољне кредите и тако јој ослабити позицију. Врло брзо у наредних пет година Југославија је увећала спољни дуг са око седам милијарди евра на 18 милијарди – објашњава Ковачевић за Блиц.

Кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија… Крајем шездесетих и почетком седамдесетих наши радници су одлазили на рад у иностранство, па се у земљу сливало доста новца и од дознака. Временом су, међутим, такви приходи били све мањи, али су потрошачке навике остале исте. Тада се кренуло са задуживањем.

СРЈ се задужила 400 милиона евра

У односу на милијарде евра кредита које је СФРЈ узимала током седамдесетих и осамдесетих година, Србија и Црна Гора готово да се нису задуживале за време владавине Слободана Милошевића. Економиста Млађен Ковачевић тврди да се наша земља у том периоду задужила за свега 400 милиона евра, а да су разлог биле санкције.

– Западним земљама у таквим околностима било је строго забрањено са сарађују са Србијом. Одобравање кредита СРЈ за њих би аутоматски значило жестоке казне – оценио је Ковачевић за Блиц.

Сузана Лакић, Блиц

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. А овамо хука, бука, халабука на Броза, како нам је упропастио државу, како нас је задужио, како се убисмо враћајући ЊЕГОВЕ дугове, итд, итд., а све клевете и пљувања се сведоше на следеће три реченице:

    “Економиста Млађен Ковачевић, који се овом проблематиком бави дуже од 30 година, каже да је Југославија била минимално задужена до 1978. године.

    – А онда је на скупу политичара и економиста у једној скандинавској земљи поручено да Југославији треба дати повољне кредите и тако јој ослабити позицију. Врло брзо у наредних пет година Југославија је увећала спољни дуг са око седам милијарди евра на 18 милијарди – објашњава Ковачевић за Блиц.”

    И ето вам, из ваших извора се каже да је цела СФРЈ две године пред Титову смрт била дужна око СЕДАМ (7) милијарди долара, а онда се сјатили белосветски аламани и увалили повољне кредите да би ослабили државу и тако нарасте дуг на 18 милијарди за ЦЕЛУ СФРЈ.

    Сад се ти белосветски аламани не мораји да труде, ови наши “паметни” их вуку за рукав да би исчупали неки кредит и где се те паре троше?Ни сам Бог не зна акамоли ми.
    И сада узимају кредите са грејс периодом од 30 година.Ко ће ТО да враћа?
    А само Србија је дужна ко 27 милијарди долара.Где су ТЕ паре?Не видим да је од тога ишта направљено.

    Као и за Сребреницу што је у доба Алије стигло 11 милијарди евра, а ништа није урађено, а пара нема, а Бакир, кажу, најбогатији султан на Балкану.Био.Да ли је још увек то он?

    На Броза вика, а вучкови месо једу?

    А симптоматична је и следећа реченица из чланка:
    “Кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија…”
    Да ли сада ико може и да замисли да кредит оде на повећање плата и пензија?Сад је актуелно смањење тих плата и пензија, тачније речено, отимање.
    “Повећање стандарда” је само жвака код оних који потрошише те кредите и усмерише у непознатом правцу.Ено, 10цм горе видим карикатуру шта се ради пензионеру.
    Па и у доба Милошевића је био један пут ка Кипру, па у Београдско-Загребачку банку у Лондону, а сад су се путеви намножили: УСА, Енглеска, Аустрија, Швајцарска, Немачка, УАР, С.Арабија, Турска, Русија, Кина,…

  2. jebem li vam sve po spisku od kolevke pa do groba. — ni puteva, ni fabrika, ni stanova, vec vrzine, kopriva i zaparlozena zemlja, zlikovca tita lovista, vile i penzije njegovih dupelizaca i masovnih ubica treba da placaju deca koja ga i neznaju, koja o njegoviom zlocinima mogu samo da slusaju i kredite otplacuju. — a sad doso novi tito, marsal il ludak; ponovo krediti i ponovo ce otplacivati jos nerodjeni, da bi ziveli napredni glasaci i paraziti picoustog, narcisa ludog i od hitlera ludjeg. — jesmo totalno porazeni, jesmo bosanskim ustasom zajahani i popisani, al jos nismo svi pogani robovi i servi.
    — a nek mi neko kaze cime masovni ubica purisa djordjevic, /o kome nas nedavno obavesti jedan profesor/, recimo a ima ih vise, penziju zasluzi i dalje je prima. — o parama utrosenim u njegovim posranim filmovima ostavimo drugima.

  3. Јесте било мнооого грешака, али што ћопави направи, ови и они испред њих не знадоше ни да продају, акамоли да окрече, него сада све то зврји празно , труне и распада се.
    Неке ствари, за које је доказано да су певазиђене и застареле, ови сад тек “проналазе” и проглашавају их својим изумима.
    Титов аутопут Бг-Зг од преко 400 км сада зврји такорећи празан, због “мудре политике” наследника.
    Пруга Шамац-Сарајево рђа и само понеки воз прође, али од Сарајева до Добоја.За даље, према Осијеку, нема појма….

    А полтрони у његово доба су посебна прича, као и сада.
    Трудили су се да му се увуку у ду.е што више, па су се утркивале републике да градовима дају његово име име:Титово Ужице, Т.Велење, Титоград, Т.Велес Т.Кореница,Т.Дрвар, …
    Па се утркиваше у прављењу вила, ловишта, бања,…
    Још само не дадоше име Т.Јајце.
    Ти полтрони, националисти око њега и разје.аше све оно што он направи.
    Титу се бар национализам не може приписати.
    Мислим да му је ту била велика грешка.Требао је да дозволи да пева ко шта хоће и да се поштују националне разлике.Омашио је у превеликом отварању према Свету, код кога сада долази до изражаја нацинализам и свако се затвара у себе и свој национ.
    Па ево, најближа нам је ситуациија у Србији:
    Сметали су нам Словенци, Хрвати, Босанци, Шиптари,…а њима смо сметали ми и они одоше.
    Ко сада како стоји?Ко има највеће, а ко најмање плате?
    Злобни ће рећи: па они су нас израбили и задужили, а они ће рећи да су побегли, јер су били израбљивани.Поготово Словенци и Хрвати.
    А када смо имали највеће плате?
    У доба премијера Анте Марковића, ако ћемо искрено.
    А тог истог Анту овде осуђују да је упропастио Србију.
    Само нека кажу како?
    Него, нама не ваља нико.Па кад сви оду и све отерамо, онда остајемо сами себи, али нам онда не ваљају ни наши Срби тзв Личани, тзв тамо неки другодрбијанци,…
    А кад завршимо са њима, онда у Обреновцу нам не ваљају Краљевчани, Чачани и сви који нису из Обреновца.А Београђанима одавно не ваљају Срби из унутрашњости, а у унутрашњости су алергични на Београшане, који су арогантни, почев у саобраћају, па надаље.
    И на крају, Србин остаје да цени само себе, а на крају ни себе.
    А највећи узрок је што га хохштаплери распамете, докопају се власти, опљачкају, па се лоше живи и онда таквом човеку свако други смета и за своје недаће види кривца У ДРУГОМ.Сви су криви, само не он, јер није спреман да поднесе одговорност.За свој живот, за своје промашаје, за своја недела, за своја дела,…

    Зар нисам био искрен у критици и самокритици, али је ствар у томе, ко то може да прихвати и поднесе?

    1. nemoj to vise rodjo ,,da probamo iskreno,, i ponovo; sa krvatima, bosanskim ljutim ustasama i crnnogorskim arnautima, ostale dzaba pomionjati, smo probali tri puta, i dosta.
      — i vojska nebeska u borbi sa djavolima koristi se kopljima.
      — nemo de mi ni onu o nacionalistima; volimo mi i Baha i Hendla i Vagnera, citamo mi i Getea i Sopenhauera i Nicea, al i svoga Domentijana, Stefana Lazarevica i Teodosija, ne razumemo Milankovica al Teslu volimo. — to sto se neki jos motaju oko krapinskih spilja, nas ne interesuje, jer krvozedni napadaju i ubijaju a mi nismo u stanju da im te falece mileniume damo, vec mora da se branimo i ogradu postavljamo.
      — sto o onom copu dotumaralom reci; nekom valjao, nekog u crno zavio, to mu je ko sa onom kravom sto da punu cabricu mleka pa se u to posere.
      — prema bolesti, rodjo, i medicina, nekad gorka, nekad boli a nekad i za hirurge posla ima.
      — ziv ti meni bio, tvoja Biblija nije od moje drugacija, drz se nje jer druge nemamo, a onda ce mo i pobratimi da budemo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!