Србији треба само референдум о уласку у БЕЛУ ДЕМОНИЈУ (ЕУ)

Једини референдум који је Србији потребан је онај који би поставио питање свим грађанима Србије да ли су за улазак у БЕЛУ ДЕМОНИЈУ тј. оно што се данас кроз окупационе и режимске медије српској јавности сервира и пропагира као Европска унија. Србији није потребан било какав референдум о томе да ли је Косово и Метохија саставни део Републике Србије који је иначе од 1999. године под међународном управом о чему сведочи и резолуција УН 1244. о којој велеиздајничка власт Вучићевог режима не сме ни да писне.

И поред војне агресије НАТО пакта 1999. године и 18 година разарања Србије било да је реч о њеним државним институцијама, војсци, полицији, службама безбедности, економији,просвети, етц. Срби веома добро знају и то у огромној већини да разговора о српским границама нема. Промене граница у Европи а посебно оне које се мењају нaсилним путем нису могуће и забрањене су мађународним правом и уговорима.

Агентурна и издајничка говна која су доведена на власт у Србији после државног удара и преварата 2000-те године већ готово две деценије за интересе страних господара којима служе растачу српску државу, народ и комплетно друштво како би омогућили што лакшу сецесију шипатрским терориста и убицама којима ето треба да поклонимо 18% државне територије. На томе су мање више веома предано радиле све владе у Србији инсталиране после 2000. године. Данас у Србији имамо читаву једну номенклатуру израслу из шињела Јосипа Броза Тита која рукама и ногама ради на комадању Србије. Та велеиздајничка говна се чак штавише и не крију већ јавно наступају у водећим режимским и окупационим медијима. Од велиздаје су напрвили национални програм првог реда.

Објашњавају нам гадови како је за наше добро да уништимо два миленијума наше историје, културе и свести како би се придружили болесницима беле демоније. Ту су најгласнији они који су пре него што су продали своју душу морали да продају и своје дупе. Убеђују седам милиона Срба како је за нас ето боље да пљунемо на два миленијума свог битисања како би они сачували њихово дупе. Да због једне, две, десет, педесет или пар стотина гузица треба да пљунемо на Светињу.

Е, па време је да вам неко саопшти вести из Србије онакве како она јесте. Радо ћемо да се решимо ако треба и 200 глава које су своје дупе продали за мало ћара и власти. Никада ниједан народ у Васељени није трампио Светињу за дупе па тако неће ни Срби.

Милинко Милинчић

Србија данас