Србијо, гласала си за убице деце!

Министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић изјавила је јуче, поводом става Српске православне цркве (СПЦ) да би држава требало да забрани побачај, да свако има право на мишљење и да је прекид трудноће у Србији регулисан законом. „Свако, па и СПЦ има, наравно, право да о сваком питању заузима став. Када је у питању прекид трудноће, то је код нас регулисано законом, правилима струке”, рекла је Славица Ђукић-Дејановић за агенцију Бета. Она је навела да стручна јавност има могућност да покрене процедуре за евентуалне измене закона ако за то има елемената на стручном плану. „У овом тренутку нису се стекли такви услови”, рекла је министарка. Сабор СПЦ саопштио је јуче да је подржао иницијативу лекара верника да држава забрани абортус, осим у случајевима када се он обавља из медицинских разлога.

Јелена Триван, члан Председништва и интернационални секретар ДС-а, и председник страначког Ресора за људска права оцењује за „Политику” да је Србија устројена као секуларна држава.

– Волела бих да тако и остане, а нарочито не бих волела да се право жене да одлучује о сопственом животу дефинише црквеним правилима. Црква има право на своје мишљење, али као што рекох, ово је грађанска држава. Борба за повећање наталитета се не добија укидањем права жена, већ бригом за жене и децу. И то је последња мера које би неко требало да се сети у држави у којој сви ћуте на пребијање жена, њихово отпуштање са посла због трудноће и због пола – напомиње Јелена Триван.

Марија Обрадовић, народна посланица СНС-а и координаторка Женске парламентарне мреже Народне скупштине, каже за „Политику” да не жели да коментарише овакве иницијативе.

– Уколико стигне званичан предлог парламенту Србије, разматраћемо га кроз надлежне одборе, где ћемо моћи да чујемо различите ставове. Укидање абортуса сигурно није најбољи начин за поправљање наталитета у Србији, већ нам је неопходан озбиљан и сложен приступ државе и цивилног сектора овом проблему – поручује Марија Обрадовић.

Са друге стране, Владан Глишић, члан Стерешинства Двери, објашњава за наш лист да Двери, као покрет хришћана, подржавају став СПЦ да је абортус недопустив.

– Али, као друштвени покрет, узимамо у обзир и потребу да се осим забране делује и на друге начине. Пре свега, упознавањем јавности са чињеницом да је дете личност и у пренаталном периоду и да се олаким абортусима угрожава основно право на живот. Зато сматрамо да држава, а поготово у друштву са демографском катастрофом, то јест белом кугом какву имамо, мора ригорозније да се односи према абортусу – закључује Глишић.

За стручно мишљење обратили смо се доценту др Ани Митровић-Јовановић, начелнику Оперативног одељења ГАК „Народни фронт” и председнику Удружења за репродуктивно здравље, које има и свој сајт „21 дан” посвећен едукацији о репродуктивном здрављу, борби против абортуса и свим питањима везаним за савремене методе контрацепције, које су усмерене ка превенцији абортуса:

– И као жена, и као мајка, и као лекар, и као наставник Медицинског факултета, велики сам противник абортуса и много сам урадила и радим у циљу да се број абортуса у Србији смањи. Међутим, када до нежељене трудноће дође, и када жена и њен партнер одлуче да трудноћу не задрже и поред свих наших напора да их убедимо да је то боље решење, сматрам да никако не смемо забранити абортус као методу. Тиме нећемо довести до пораста наталитета, јер жена која је одлучила да трудноћу прекине, то ће и урадити, па је много боље да то учини на легалан, дозвољен и медицински исправан начин – поручује др Ана Митровић-Јовановић.

У Србији не постоји званичан податак о укупном броју абортуса, већ само процене које указују да је у последње време њихов просечан број око 40.000 годишње, објашњава наша саговорница и напомиње да званични подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” указују на „свега” 15.000 и 20.000 интервенција.

– Абортуси се обављају и у приватној пракси. Иако закон налаже строго евидентирање и пријављивање абортуса, ми знамо да се у пракси то не чини увек. Наш закон дозвољава прекид трудноће на захтев жене, до десете недеље трудноће. После тога је прекид трудноће могућ само из медицинских индикација. У нашим условима могуће је радити само хируршки абортус. Нажалост, још немамо могућност да женама које инсистирају на прекиду трудноће понудимо такозвани медикаментозни абортус, који је доступан у земљама ЕУ. Залажемо се да се деца рађају, на првом месту зато што постоје савремене контрацептивне методе којима можемо безбедно и ефикасно планирати када желимо да постанемо родитељи – појашњава начелница Оперативног одељења ГАК „Народни фронт”.

Са друге стране, како напомиње, абортус је озбиљна хируршка интервенција која може довести до различитих компликација и угрозити репродуктивно и опште здравље жене, а у најтежим случајевима и довести до смртних случајева.

– Годишње се на светском нивоу уради око 40 милиона абортуса, од који је преко 50 одсто такозваних несигурних, односно криминалних. Постоје подаци да преко 200.000 жена годишње у свету умре од последица несигурног абортуса. Као верник, жао ми је што се мој став не поклапа са ставом Цркве, у једном делу. Јер, данашњи стил живот и време у којем живимо, тера нас да се прилагодимо и заштитимо жене и потомство. Црква, држава и струка, треба да ураде све на промоцији рађања, али да ипак дозволе жени право да на крају одлучи када ће да рађа и колико ће да рађа – закључује др Ана Митровић-Јовановић.