Главни играчи су: Монсанто, Европска унија кроз Европску банку за обнову и развој, хрватски и српски тајкуни попут Тодорића, Тадешија и Костића, незаобилазни ”Мишко – свуд би пишко”, Божидар Ђелић, члан саветодавне групе EBRD и наравно, квинслиншко-издајнички режим у Србији. С друге стране смо ми, народ српски, са својим избезумљеним сељаком, који се више ни не сећа ко га све није преварио, и са пољопривредним институтима, сирочићима, напуштеним од свог власника – државе Србије.
Баш је добра та Европска унија и тај чика Венсан Дежер! Коначно су решили да помогну српском сељаку! Прича до сад у Србији нечувена: Узмеш врло повољан кредит од Европске банке за обнову и развој (EBRD) преко пословних банака, купиш Монсантово семе и препарате за заштиту биљака преко Колета, посејеш – па шта роди! Ако роди, добро и теби и свима њима, а ако не роди, добра маћеха ЕУ преузима ризик на себе и сељак не мора да враћа кредит за набавку семена и хербицида – довољно је што је радио и што се трудио, па ништа није зарадио – биће боље догодине! Наравно, опет уз Монсантово семе и неодољиви кредит EBRD. То је укратко прича Ждрале Миљана, вође овог регионалног пројекта, вишег саветника за Агробизнис у Европској банци за обнову и развој. EBRD је за пројекат већ одобрила 40 милиона долара, планираних за пласман у Србији, Бугарској, Турској, Русији, Мађарској и Украјни.
Све би то било лепо, да није реч о вуку у јагњећој кожи. А зар сте очекивали да ће нешто добро доћи из Брисела, Лондона и Вашингтона, овог пута са Лондоном као доминантним фактором? Ево шта би требало да се дешава, ако им то дозволимо: Пошто сељак у Србији набавља семена за сетву, не само од МК Групе, већ и од пољопривредних института у државном власништву, који се, неким дивним чудом, још увек добро котирају у пласману на домаћем тржишту, али још боље у извозу српског семена, догодиће се сушна, поплавна или неродна година, као ова 2012. за кукуруз, па ће сви који су набавили Монсантово семе имати мањи губитак, а који су набављали семе од института, мораће и да га плате, као и препарате за заштиту биљака, па ће бити на много већем губитку.
Пошто квинслишко-издајнички режим у Србији неће одобрити такав кредит институтима у свом власништву да их понуде пољопривредницима, већ ће додатно стимулисати увоз семена и препарата, а нарочито после четврте године примењивања Прелазног трговинског споразума са ЕУ, тј. скидања царина на увоз робе из ЕУ на просек од 1,8%, сељаку, ако мисли да опстане, не преостаје ништа друго него да се следеће године и он определи за Монсантово семе и пратеће опције. Тако ће из године у годину, домаћи институти све више слабити, а самим тим и оно што је наважније, наше домаће, аутохтоно и хибридно, семе и изграђена репутација српских института одлазиће из године у годину у заборав, док по Србији не буду засејане само парцеле са увозним семеном, а институти буду угашени!
У прилог таквом сценарију иду речи већ споменутог Ждралеа из EBRD у разговору за Bizlife, који су пренеле Новосадске новине. Он предлаже концепт српског аграра по моделу Бразила, где постоји чак 20 милијарди долара годишњег предсетвеног финансирања за набавку семена, ђубрива и осталог. Чекај мало! Бразил јесте велика земља, али ако је бразилским сељацима толико добро са предсетвеним кредитима, што се онда све више задужују сваке године? Зар није циљ да отплатимо кредите кад станемо на ноге, па да из сопствене зараде улажемо у даље послове, а не да константно повећавамо задуживање код банака?
Е, ту већ долазимо до фазе два! Кад после неколико година, већина произвођача пређе на Монсантово семе и навикне се на кредите EBRD-а, а Chemtrail-си наставе да нас на, од 2006. године, заробљеном српском небу запрскавају алуминијумским и баријумовим солима за подршку HAARP систему ради промене климатских услова, тј. ради вештачког изазивања суша и поплава, на ред долази чувени ГМО! Таман ће до тад квинслишко-издајнички режим у Србији да усагласи трговинске релације са Светском трговинском организацијом и да начелно дозволи промет ГМ робе, па ће једино решење да у сушним условима имате принос бити да набавите, рецимо, Монсантов ГМ хит – Roundup, додатно отпоран на сушу. Рећиће неко, нарочито аутономаши, брижни чувари војвођанског буџета:
Не, ми ћемо уредбама да се оградимо да региони у Србији буду без ГМО-а! А ја вама кажем да ћемо бити гладни после неколико година са лошим приносима, па ћемо пристати и на ГМ семе, само да има шта да се једе и шта да се обрађује!
Да се вратимо на бразилски модел: По писању Агроинфотела, семе ГМ соје прокријумчарено је у Бразил пре 14 година. Данас ГМ соја представља 85% укупне производње соје у тој Латиноамеричкој земљи. Интересантно да наше пољоинспекције не негирају да има неколико хиљада хектара у Србији које су под ГМ сојом, што је тренутно у Србији противзаконито. Само, не чујемо да неко и одговара због тога! Но, пет милиона (5.000.000!) фармера у Бразилу је у судском спору са Монсантом ГМ, јер Монсанто тражи додатно учешће у заради фармера на основу коришћења патента на семе! Не само што су семе продали, већ наплаћују свој патент на семе и то кроз 2% учешћа у добити, јер не заборавите, Монсанто је приватна фирма, а не држава. Кад ће фармери дочекати правду, не знамо јер за род од 2003. и 2004. године одлука на жалбу Монсанта ГМ код Савезног суда Бразила биће изречена тек 2014. године. С обзиром на степен корупције у Бразилу – сумњам да ће фармери победити.
И тако би и српски намучени сељак требало да почне да купује семе од Монсанта, па ће Монсанто да тражи додатни приход на патент, па ће да тражи да не сме да се чува семе за догодине по цену затварања газдинства и хипотеке на имање, као што је случај са бројним фармерима у САД. И тако ће, одлуком претходног, и уз свесрдну помоћ садашњег режима, видљивог као тренутна квинслишко-издајничка Влада Републике Србије, већ од 2014. године странци моћи да купују земљиште по Србији, па кад мучени, наивни и преварени српски сељак не буде више могао да опстане јер се до гуше задужио, кредите није вратио, морати да прода своје имање Монсанту или неком од локалних тајкунских представника ради укрупњавања поседа. По том систему, у Бразилу на 44% укупно обрађеног земљишта засађена је ГМ соја, а ту површину обрађује свега 5,5% укупно запослених у пољопривреди! Остали, из године у годину, иду у сигурно сиромаштво,беспослицу и очај.
О штетности ГМ хране и семена по здравље људи и читавог екосистема нећу да пишем, већ су многи стручњаци о томе рекли шта је имало да се каже, због тога је и антиГМ кампања покрета Двери у току. Где су ту још у читавој причи домаћи и остали регионални тајкуни, осим што ће се преко њих укрупњавати капитал, односно велепоседништво над српским њивама? Поред заступања Монсанта, као што је то за Србију ”МК Комерц”, остали регионални тајкуни, као што је Тодорић са својим ”Агрокором” за Хрватску и Емил Тадеши са ”Атлантик групом”, преко својих трговинских ланаца и предузећа у свом поседу, додатно ће увећати свој утицај и практично преузети све: од власништва над земљом, преко агропроизводње и производње осталих производа до трговине свим тим у оној мери у којој им то велике тате из Брисела, Лондона и Вашингтона дозволе.
Ако не буду слушали, промениће их час посла, јер чему би служио квинслишко-издајнички режим у Србији и у осталим земаљама бивше Југославије? Једно је сигурно: Они лепо сарађују и немају проблем са ратовима из 90-тих, а камо ли са оним из 1941. или 1914! То потврђује и трећа по реду међународна конференција о прехрамбеној индустрији, коју су под патронатом МК Комерца у ”Метрополу” организовали ”Инфоарена група” и EBRD. Одатле и већина фотографија које прате овај текст. А ми ћемо и даље да будемо кивни на Хрвате, Шиптаре, Муслимане у БиХ, назови Македонце и назови Црногорце, па и Словенце и они на нас, а сви смо већ стрпани у исти казан за потпуни губитак идентитета, поседа, права на здраву храну, права на рад, права на живот – скувани по Монсантовом рецепту!
Где је излаз За живот Србије? Наравно, пре свега у демонтирању квинслишко-издајничког режима у Србији, као и осталих у региону. Без њих, нити тајкуни, нити Монсанто, не могу да раде шта хоће. Излаз је у хитном прекиду придруживања ЕУ, па ће и Европска банка за овнову и развој да смањи, а Боже здравља, и да прекине кредитирања. У поништавању СОФА споразума из 2006. и враћања српског неба у контролу државе Србије, па се неће толико утицати на климатске промене у земљи и региону. У поновном покретању и изради банке аутохтоног семена и њиховом патентирању од стране што већег броја института у власништву државе, а не приватних компанија. У стимулисању домаће производње органског и конвенционалног семена и производа где домаћи институти и пољопривредни комбинати треба да заузму лидерске позиције како на домаћем, тако и на међународном тржишту.
Јер, не заборавите, сви воле добру и здраву храну и нико неће постављати питање зашто је баш из Србије. Још бесцарински режим са Русијом за остваривање српског профита за српску државу и народ, а не за тајкуне и Монсанто! У обнови задругарства и породичне производње и примену биодинамичких односа између становника града и произвођача са села. Но и о томе има стручнијих да говоре и пишу, а и да спроведу. Наше је да им то омогућимо. Зато су Двери излаз и зато Двери и траже ванредне изборе! То је уједно и пут ка ка враћању Космета у уставни поредак и надлежност државе Србије, што прижељкује и сваки Шиптар који није део НАТО-криминалног режима у Приштини.
Скинимо окове ропства! Збацимо квинслишко-издајнички режим у Србији за почетак и најзад, после скоро 80 година, послушајмо Црњанског и водимо се искључиво српским интересима! Тада ћемо и ми и наши суседи живети боље!
Југослав Кипријановић
Двери српске
