Влада Србије је уредбом дефинисала стратегију развоја енергетике до 2025. године којом је планирано гашење осам термоблокова који не испуњавају еколошке услове из Директиве о великим ложиштима, сазнаје „Блиц”.
Овим националним планом скројена је енергетска слика по којој ће Србија у наредних осам година највероватније остати без струје која се производи из угља у термоелектранама Костолац у блоковима А1 и А2, “Никола Тесла” (ТЕНТ) А1 и А2, као и она из Колубаре у четири блока. Ово нису дефинитивна решења јер су у току преиспитивања исплативости модернизације блока А у Костолцу и једног од блокова у ТЕНТУ, које би по проценама требало укупно да коштају око 417 милиона евра. Пошто је реч о пуно новца, ЕПС би посебним планом требало да дефинише има ли могућности за ова улагања. Само гашење преосталих шест Србију би коштало око 26 милиона евра. Струју из угашених термоблокова по стратегији Владе би надоместила изградња осам ветроелектрана, једна парно-гасна термоелектрана у Панчеву и завршетак блока Б3 у ТЕ Костолац Б, али и ревитализацијом агрегата у готово свим хидроелектранама.
Извор „Блица” из Немањине 11 каже да се због осетљивости тематике на изради овог документа дуго радило и да га је Влада тек након јавне расправе усвојила.
– Гашење осам термоблокова је изузетно компликован процес јер губитак ове струје мора да се надокнади. Срећа у несрећи је то што је Министарски савет Европске заједнице дао могућност да се уместо 2017. године, када је требало да се угасе, то уради до 2023. године. Ту смо добили на времену и ту струју можемо да надокнадимо изградњом нових пројекта у енергетици. Оваква стратегија проистиче из Уговора о енергетској заједници југоисточне Европе чији је Србија потписница, због чега је у обавези да примени Директиву о великим ложиштима. Поштујући та документа, Влада је уредбом дала главне правце, али ЕПС треба својим документима да утврди појединости – објашњава наш саговорник.
Он додаје да су сви ови потези део успостављања стандарда Европске уније у производњи струје.
– Европа не трпи технологије које загађују животну средину и део наших обавеза које нам Брисел диктира везан је за избацивање из употребе застарелих технологија у српским термоелектранама или за њихову реконструкцију у складу са њиховим стандардима. Због тога су и Уредбом о стратегији дефинисани приоритети и фазе како у гашењу термоблокова тако и у изградњи нових ресурса којим ће се надокнадити изгубљена струја. Многе ствари у стратегији су дате само у назнакама, односно нису јасно дефинисани објекти који се гасе јер постоји значајан отпор људи који раде у њима. Запослени у Колубари већ су се обратили свим релевантним институцијама и упозоравају да би затварање ове термоелектране без примања оставило 2.000 породица – каже наш извор.
Слободан Ружић: Сувише радикалан потез, сулудо и размишљати о гашењу производних блокова у ЕПС-у
Стручњаци сматрају да су ово исувише радикални потези и да без обзира на преузете обавезе, Србија не сме олако да прихвата обавезе међународних институција.
– О гашењу производних блокова у ЕПС у овом тренутку је сулудо и размишљати. Потребно је претходно изградити нова производна постројења и одржавати постојећа па тек онда гасити оне који су нерентабилни, односно застарели. Ако би до тога пак дошло раније, Србија би се суочила с акутним недостатком струје – тврди Слободан Ружић, некадашњи заменик министра енергетике Србије.
Блиц
