Подаци Европског статистичког завода показују да Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње 51.000, углавном младих што је отприлике једна цела општина у Србији, наводи се у заједничком саопштењу четири невладине организације поводом Дана људских права 10. децембра.
У заједничком саопштењу тима Уједињених нација, Kанцеларије Савета Европе, Мисије ОЕБС-а и Делегације Европске уније у Србији наводи се да су незапосленост, ризик од сиромаштва, положај маргинализованих група младих, као и стање њиховог менталног здравља неки од основних проблема са којима се млади у Србији суочавају.
„На Дан људских права, ове године посебну пажњу обраћамо на младе особе које се суочавају са бројним изазовима у многим деловима света, па и у Србији. Незапосленост, ризик од сиромаштва, положај маргинализованих група младих, као и стање њиховог менталног здравља су неки од основних проблема са којима се млади у Србији суочавају“, наводи се у саопштењу.
И поред тога што се у последњих неколико година смањује стопа незапослености, код младих незапосленост остаје висока, а њихов неповољан положај на тржишту рада не напредује и поред постојања Националне стратегије за младе и мера које су у ту сврху предвиђене.
„Kада је у питању ментално здравље младих, чак 45 одсто њих је изјавило да је константно забринуто због нечега, а 28 одсто да им се дешава да често заплачу. Чак више од половине младих наводи да је у протекле две године доживело бар један стресни догађај, а више од једног стресног догађаја искусило је 23 одсто ђака. Осећање потпуне безвредности наводи чак 12 одсто ученика, док 7 одсто ученика наводи да им се дешава да размишљају о прекидању живота“, наводи се у саопштењу.
Према последњим доступним подацима о радној снази, незапосленост младих је двоструко већа од опште незапослености, а посебно забрињава чињеница да су млади узраста од 18 до 30 година у највећем ризику да буду погођени и сиромаштвом.
Положај маргинализованих група младих, попут младих Рома и Ромкиња посебно је тежак, јер у одређеним прописима, као у Закону о јавном здрављу, нису препознати на изричит начин као осетљива група.
Здравствена заштита, посебно у руралним подручјима, није једнако доступна свим грађанима, самим тим ни младима из руралних средина а многи млади са инвалидитетом суочавају се са додатним препрекама у наставку образовања или запошљавању на отвореном тржишту рада наводи се у заједничком саопштењу.
Бета
