„У процесима за ратне злочине мора да се избегне сукоб надлежности између држава. Србија мора потпуно да сарађује са Хашким судом и да спроводи све његове одлуке и пресуде, док у третману мањина Београд мора да поштује домаће и међународне обавезе“, гласи договорено решење између Београда и Загреба , које отвара пут Србије ка још већем понижењу и горој окупацији.
Весна Веизовић (Фото: Васељенска ТВ)
Овај договор постигнут је пре више месец дана и након дана прашине, колико је шок трајао, све се слегло. Да ли због наде да ћемо након једног овакавог историјског уступка бити корак ближе неком имагинарном бољем сутра које ће нам донети улазак у ЕУ, а у које према недавно спроведеном испитивању верују још само пензионери, или пре због тога што смо дошли до стања у ком више ништа не може да нас изненади а што је још горе, више ништа не може ни да нас покрене.
У протеклих неколико дана властодржци Србије и Хрватске добацивали су се протестним нотама. Једни због рехабилитације Алојзија Степинца, што је први корак ка његовој канонизацији, а други због противљења првих, да би венац добацивања понео нико други него најлукавији и најпокваренији политикант у Србији – Ивица Дачић.
Овај бесрамни манипулант и слика и прилика комунистичког сениора који ће за опстанак на површини урадити све што се од њега тражи, синоћ је изјавио како Србију нико неће понижавати:
„Свака земља која држи до себе ће упутити протестну ноту. Сличне ствари су биле и када су се дешавале код нас. Када је била запаљена хрватска застава, била је упућена нота Србији.“
Компарација овој његовој изјави би се најбоље могла схватити кроз пример у ком више пута осуђени педофил осуђује свог колегу исте изопачене сексуалне орјентације, будући да је Дачић политикант који је успео да понизи Србе и Србију у свим могућим деловима света.
Ако резимирамо само прву реченицу његове изјаве долазимо до крајње нелогичности, јер да је Србија држава која држи до себе први никада не би имала на челу људе попут Ивице Дачића и осталих који би довели до споразума какав је потписан са Хрватском а у ком се огледа сва јадност и мизерност никакве дипломатије.
У наставку Дачић пореди паљење хрватске крпе са рехабилитацијом незапамћеног злочинца попут Степинца који је за Јасеновац својевремено казао како је то божије дело,дакле он банализује геноцид почињен над Србима у Хрватској, над српском децом, спуштајући га на ниво запаљене заставе. Управо док говори о томе како нико неће понижавати Србију, он је понижава.
Дачић даље даје пример Немачке и Хрватске и пита се шта би било када би у Немачкој неко викао „Зи` Хајл“.
Немачка је међутим стара држава чији су политичари ишлифовано, део светске елите, они свој порив за злочинима нису угасили и нису остали на једном повику, већ кроз НАТО и друге војне интервенције настављају убијање невиних широм света. А са друге стране и Хрватска је део заједнице којој Дачићева политика тежи.
Односно, зар постоји неко толико наиван да мисли да је Хрватска довољно велика сила и да може самостално да доноси било какву одлуку без консултација и дозволе Европске уније?!
Сумирајући наведено, долазимо до једног апсурдног закључка, односно да наши политиканти причају о нашем поносу док нас упорно понижавају, другим речима Хрватска је уз дозволу Европске уније рехабилитовала Алојзија Степинца и Бранимира Главаша и унији којој ми тежимо служи као средство за условавање и понижавање, док нас наши политиканти на наше очи уверавају да је све то за наше добро и да ЕУ заправо прећутно осуђује такве одлуке, док нас истовремено приморава да их прихватимо.
Чињеница је да ми проблема са суседима имамо, али далеко већи проблем су наши политиканти. Ваља се подсетити да је исти тај Ивица Дачић истакнутој србомрзачкој политичарки Весни Пусић пре неколико година певао на увце романтичне песме, а и да је почетком овог месеца још већем србомрзцу Едију Рами за рођендан отпевао читав репертоар. Каква дипломатија? Као из библије, они тебе каменом ти њима песмом! Само што Дачића који нема ни савести ни стида, нико не гађа каменом већ коферчићима пуним новца, а камење пада на понижени србски народ.
Нису Пусићка и Рама једини србомрзци којима је Дачић кроз песму протурао примитивну полтронску дипломатију, односно заступао политику како дува ветар који ће га одржати положају, или најтачније речено по потреби биће Србин националиста, али ако је опстанак у питању биће и већи Шиптар од свих Шиптара и већи Усташа и од Павелића – јер управо је то једини тачан опис овог потписника бриселског споразума и учесника свих антиуставних радњих уперених против опстанка Србије и србских националних интереса.
Весна Веизовић
ВасељенскаТВ
Фото: Александар Стаковић
