Иза компаније Србија никл стоји велика светска компанија регистрована на Лондонској берзи. Овако је својевремено Радомир Вукћевић, номинални власник компаније, покушао да се одбрани од оптужби да иза ове фирме заправо стоји моћни Еуропијан никл.

Веза је битна за разумевање случаја упорног лобирања да у Србији заживи експлоатација руде никла, једног од најпогубнијег процеса по животну средину.У томе су имали подршку бившег министа Оливера Дулића који им је 2011. издао дозволу за истраживање руде, а сада се испоставило да имају и зелено светло од актуелног министра природних ресурса, рударства и геолошких истраживања Милана Баћевића.

Бачевић стопама Дулића

Председница скупштинског Одбора за заштиту животне средине Милица Војић Марковић верује да је Србија никл само параван за моћни Еуропијан никл и подсећа да је овој компанији влада Војислава Коштунице повукла дозволу кад је утврђено колико би експлоатација била штетна по околину и здравље људи.

– Министар Бачевић правдао се да је наследио дозволу коју је Србија никл издао његов претходник, али сад се испоставило да је његово министарство ту дозволу обновило – упозорила је Војић-Марковић.

Ту круг није затворен. Директор Србија никла је Драгослав – Зека Божовић, бивши посланик Демократске странке, кум Бориса Тадића и отац челника београдских демократа Балше Божовића. На питање откуд он на челу ове фирме, старији Божовић је својевремено узвратио: “А зашто да не?!”
Као доказ да су у свему заступљени и интереси црногорске породице Ђукановић, медији су наводили Ану Коларевић, сестру црногорског премијера Мила Ђукановића, која је лобирала и код нових напредњачких власти да се не блокира спорно истраживање.

Закон по мери Србија никл

Кад је због противљења јавности предвођене Емиром Кустурицом пропао покушај Србија никла да до децембра прошле године, кад им је истицала дозвола, крену са истраживањем руде, надлежно министарство се потрудило да припреми нови закон о геолошком истраживању и рударству. Суштинска измена било је изостављење одредбе по којој без сагласности локалне самоуправе не могу да се спроводе геолошка истраживања. Зато што су брзо “прочитани” и што је све указивало да је закон прављен за интерес Србија никл, предлагач га је повукао и он није ушао у скупштинску процедуру. Отуд градоначелник Трстеника најављује кривичну пријаву против министра Баћевића јер је издао дозволу, иако су градске власти усвојиле мораторијум на оваква истраживања.

Моћна сестра још моћнијег брата је демантовала да је имала састанак са српским министром, али је то негирање било и потврда о њеној уплетености у цео посао и то преко љубавне везе!

“Ако је то што сам у приватној вези са господином Вукћевићем доказ да улажем толики новац, савршено је јасно о чему се ту ради. Намера да се неко меша у мој приватни и пословни живот је скандалозна и криминална. О причи коју ми подмећете знам понешто од човека с којим живим и коме, ваљда имам право да дајем стручна и правна мишљења у вези са било чим, па и у вези са овим пројектом”, написала је Ана Коларевић.

Ко је поменути господин Вукћевић, осим што је животни партнер Ане Коларевић? Вукћевић је бивши професор на једном металуршком факултету у Аустралији и представник аустралијске фирме БХП Билитон, која има акције у Еуропијан никлу.

Академик Јовић: Штета ненадокнадива

Академик и геолог Видојко Јовић изјавио је у недељу да би експлоатација сиромашне руде никла код Трстеника нанела ненадокандиву штету, а не би донела велику корист.
– Поставља се питање где ћемо депоновати јаловину, а највише брине колико ће то утицати на животну средину и људско здравље јер никл може да буде канцероген и алерген – рекао је Јовић на скупу Здравље или никл.

Скуп је организован у Трстенику, а део је шире акције градских власти да се одупру Србија никлу и њиховој решености да на подручју града на Западној Морави започну истраживања.

Стручњаци наводе да се код Трстеника налази руда с ниским садржајем никла и истакли да је непојмљиво тако леп крај претворити у рударско јаловиште. Академик Јовић је објаснио да истраживање није много опасно по животну средину, али да, пошто је познато да ту има мање од једног процента никла, нема разлога за истраживање, осим ако не уследи експлоатација која није економична, нити много логична.

Маја Радосављевић из Завода за заштиту природе Србије рекла је да је Завод раније давао услове за истражно право Србија никла и да је један од веома јасних услова био да се без сагласности локалне самоуправе не може улазити у такве поступке.

Вести