ПОЗАЈМИЦЕ које смо узимали у претходном периоду могле би нам се следеће године “олупати о главу”. Подаци су неумољиви и не охрабрују – укупан јавни дуг Србије попео се на рекордних 19 милијарди евра. Чињеница је да ћемо кредите и убудуће морати да враћамо новим задуживањима. По процени Фискалног савета, за отплату главнице у 2014. години ћемо морати да издвојимо 3,5 милијарди евра, које доспевају за наплату, плус камате још 1,2 милијарде евра!
У Министарству финансија кажу да за сервисирање дуга до краја ове године држава треба да издвоји 1,83 милијарде евра. Осим доспећа обавеза по основу хартија од вредности емитованих на домаћем и на страном тржишту, доспевају и обавезе према Париском и Лондонском клубу поверилаца, комерцијалним банкама, међународним финансијским институцијама (ИБРД, ИДА, ЕИБ, ЕБРД), као и обавезе по основу кредита страних влада и преузетих обавеза…
– Према ребалансу буџета за 2013. годину, планирано је укупно око 916 милиона евра за сервисирање камата – објашњавају у Министарству финансија и привреде. – А до краја године обавезе по основу камата износе 428 милиона евра. У буџету су за ову годину предвиђена укупна средства за отплату дуга у износу од 4,3 милијарде евра. Из кредита су планирана примања од 6,2 милијарде евра, док су укупни приходи буџета предвиђени у обиму 8,7 милијарди евра.
У Министарству финансија напомињу да је јавни дуг дуплиран у периоду од 2008. до 2012. године и подсећају да се ради о дуговима са врло високим каматама чији раст није могуће лако зауставити. Србији је, како кажу, потребно око 2,2 милијарде евра да превремено отплати све те скупе кредите и да скроз преломи тренд раста трошкова за камате.
МОГЛИ ДА ИЗГРАДЕ 200 ВРТИЋА КОЛИКИ нам је заправо јавни дуг, најлакше је схватити када упоредимо шта би све држава могла урадити с тим новцем. Сума коју је држава ове године издвојила за камате дупло је већа од оне коју у буџету годишње Србија издваја за пољопривреду. Или, тим парама могли смо изградити 17 мостова попут оног код Бешке, или више од 180 домова здравља или више од 200 вртића.
Цена кредита на међународном финансијском тржишту је, међутим, недавно повећана, па држава неће моћи да се задужује јефтиније да би враћала скупље зајмове, што је у последњих годину дана у неколико наврата и радила. Више пута се појавила информација да би се дугови могли подмирити продајом “Телекома”. Влада ће, без обзира на то, морати да стегне каиш, односно да усклади државну потрошњу са могућностима привреде и приходима у буџету да би се зауставило даље задуживање.
– Ако и има ризика од банкротства Србије, ваља рећи да постоје и значајне шансе да се оно спречи – сматра професор Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду.
– Најважнија мера за спречавање банкротства је да се у наредна два-три месеца усвоји буџет за наредну годину у коме би се фискални дефицит смањио са овогодишњих 5,5 одсто БДП на око 3 до 3,5 одсто, као и да се усвоје кредибилне средњорочне мере које ће обезбедити да се буџетски дефицит елиминише у наредне 3 или 4 године. Осим тога, неопходно је да се уведу чврста ограничења којима би се спречио раст јавног дуга по основу одобравања државних гаранција, или преузимања обавеза због могућих проблема у банкарском сектору.
Са становништа ликвидности државе, било би добро да се део краткорочног дуга претвори у дугорочни, указује Арсић, али оцењује и да ће то бити могуће тек након што се усвоји кредибилан програм фискалне консолидације. За сада не постоји значајна могућност да се скупи кредити замене јефинијим, али ако се таква шанса појави треба је искористити, као што је то рађено током ове године.
Ако се усвоји смањење фискалног дефицита у наредној години за 2-2,5 одсто БДП, и ако инвеститори поверују да су ти планови реални, а да Влада чврсто намерава да их спроведе то би повећало спремност инвеститора да нам одобре нове кредите, а утицало би и на смањење каматних стопа по којим се Србија задужује, сматра професор Арсић и напомиње:
– Високе камате су очекивана и предвидива последица високог јавног дуга и његовог брзог раста – јавни дуг је током последњих годину дана повећан за чак једну петину. Тренутно је укупан дуг државе изнад 60 одсто бруто домаћег производа, а уз просечну каматну стопу од око 5 одсто, расходи за камате износе око 3 одсто БДП – односно, преко милијарду евра. Издвајања за камате су већ сада много већа од издвајања за многе функције државе, војску, полицију, и ако се раст дуга не заустави она ће и даље расти. У том случају постоји опасност да јавни дуг расте, јер се држава задужује да би плаћала камате. Дакле, једини начин да се то спречи је да се нагло обори фискални дефицит.
Новости
pa mi godinama dižemo kredite da otplatimo kamate! pitanje je koliki smo vlasnici svoje zemlje.
Dug rdjav drug !
pa kada nas ubise strucnjaci sa zajmovima…
Debilna karikatura, po kojoj prosecan Srbin klosar, koji ne moze da othrani svinju i zaseje 50 kila krompira, jer nema dovoljno sarenog papira, pa ce kao da mu to omoguctii vlasnik stamparije iz MMF-a. Da je Srbin pametan sam bi ih odstampao. Izgleda da je tupavost poprimila epidemijske razmere i da je mnogo lakse prevariti 6 miliona ljudi, nego jednog nepismenog seljaka.
To je Ezra Paund ovako definisao: Reci da ekonomija ne moze da funkcionise zbog nedostatka para, isto je kao reci da je nemoguce napraviti put zbog nedostatka kilometara….
Pravilan raspored srestava tako da se svaki covek oseca da ovisi od drzave i drzva od njega ,ali to je tesko izvesti jer svetski poredak je uzdrman,i samo se pokusava da se zgrabi
Drzave su ukinute, a njihovo mesto dosle su privatne kompanije i banke. Mozes da glasas koliko hoces i za koga hoce sve dok si spreman da cutke umeres od gladi. A sto se tice drzava, one su prvo rastocene u glavama ljudi idelogijom uspesnosti, takmicenja i trzista. Kompanije se ne takmice, one saradju…
I dadnu ti sansu da trcis i radis i tek da stvoris malo veci biznis ,oni te samo udave ,jer sve te agencije su u sklopu vlasti i tako je u celom svetu
Naravno, opstanak nije predvidjen, njima trebaju resursi, a ne ljudi…a citava prica funkcionise na prevari sa obojenim papirom, jer svi misle da ce zajebati nekog drugog jer imaju vise papira od njega, a za to su spremini i da se odreknu ljudskosti, politicke volje i prava, a na kraju u tom sistemu pobedjuje samo onaj ko ima stampariju novca, jer moze da potkupi bilo koju budalu koja veruje da papir zaista predstavlja neku vrednost. Velika igra varanja i trgovanja iluzijama. a Srbi kao i ostali civilizovani narodi svet ce na kraj dobiti nadnicu za svoju glupost. Zavrsice u nekoom pakovanju reciklirane hrane kojim ce se nahrati neko ko je mislio da je bio pametan ko i oni sami.
http://www.youtube.com/watch?v=rRvlwQq2rlg