„СРБИМА ПО НЕМЦИМА”: Српска пољопривреда ће у Русију слати све што може да извезе (видео)

Слободан ПЕТРОВИЋ, директор Имлека: У овом тренутку имамо потписана два уговора – са Санкт-Петербургом и Московском области – за испоруку сирева. Наше процене говоре да можемо испоручивати 10 милиона литара млека и млечних производа месечно

„Јужни Банат” већ шаље у Русију две трећине укупног рода јабука. Готово 20 хиљада тона…

Снежана БОГОСАВЉЕВИЋ-БОШКОВИЋ, министар пољопривреде Србије: Одмах по доласку из Москве, организовала сам састанак са потенцијалним извозницима на руско тржиште и још једном објаснила да се извозне процедуре морају строго поштовати, као и високи стандарди производње. Објаснила сам им да држава неће трпети кршење тих правила и процедура
Аутор емисије Иван БЛАГОЈ: Србија нема намеру да пропусти, како каже министар, јединствену шансу и спремна је да у Русију испоручује онолико колико може да произведе. Србија нема намеру да се придружује санкцијама против наше земље под притиском ЕУ

ПРВИ канал руске државне телевизије – у својој централној аналитичко-информативној емисији Васкресное времја (Недељно време) – позабавио се могућностима Србија да повећа извоз прехрамбених производа у Русију.

Са изоштравањем геополитичког контекста тог за Србију значајног подухвата и велике извозне и развојне шансе.

Ево транскрипта те емисије:

„Ирада Зејналова, водитељ дневника Васкресное времја: Прва реакција Европске уније на вест о примирју у Украјини било је подсећање – у заједничком писму европских функционера Бароза и ван Ромпеја – на спремљен нови списак санкција против Русије. Министарство иностраних послова Русије окарактерисало је то “доказ подршке Брисела партији рата у Кијеву”.

Припретили санкцијама без обзира што је ЕУ још пре примирја обећала: ако помогнете Мајдану и антимајдану да се договоре – одложићемо нове санкције или ћемо на њих заборавити.

Још су неразумљивије изјаве из Париза који је прво најавио да ће замрзнути уговор о испоруци носача хеликоптера „Мистрал”, па објавио – чим је чуо за пенале вредне милијарде долара за раскид уговора – тајм-аут до октобра. То јест: Европљани су тобоже за мир, али не онај са којим су се сложили под притиском Русије. Желе да казне Русију, али им је жао да изгубе новац.

Мој колега Иван Благој отишао је код оних који се тек спремају за Европску унију и тренутно се налазе под великим притиском. У Србију коју је Русија бранила од НАТО напада и бранила „српско питање”. Премијер Примаков је наредио познато „окретање авиона изнад Атлантика”.

То је био протест против НАТО који је бомбардовао Београд без одлуке Савета Безбедности ОУН.

Сада је Србија пред избором: да ли да попусти европским претњама или не.

Српски произвођачи се спремају да попуне тржиште Русије са кога су отишли европски прехрамбени гиганти који су потпали под контрасанкције.

На шпици пише: Сербом по Немцам (Србином по Немцима)

Благој: Ово је, вероватно једно од најнеочекиванијих места где можете чути песму „Подмосковске вечери”. Пуштају је у хали за мужу у фабрици млека недалеко од српске престонице.

Јован Антић, радник у Имлековој музари: Мелодија „Подмосковске вечери” веома је популарна у нашој земљи, а опште је познато да уз музику краве дају више млека.

Благој: Више млека српским фармерима је управо и потребно. Много више. Оно ће ускоро ићи на огромно руско тржиште, тако да се може рећи да акорди „Подмосковских вечери” нису случајност. Велике српске млекаре тренутно пролазе процедуру сертификовања Россељхознадзора и потписују прве уговоре.

Слободан Петровић, директор Имлека: У овом тренутку имамо потписана два уговора – са Санкт-Петербургом и Московском области – за испоруку сирева. Наше процене говоре да можемо испоручивати 10 милиона литара млека и млечних производа месечно.

Благој: Тренутно се ради о испоруци 120 робних позиција млечних производа – младих сирева, јогурта и других производа. Можда ће се руским домаћицама по укусу допасти и најпопуларнији производ у српској кухињи – кајмак. Њега користе у свакој кући и ресторану.

Верица Кривошић, кувар: Свеже млеко се прокува и када се охлади са њега скидају кајмак и након тога се може посолити по укусу. Кајмак се служ и као предјело и као главно јело. Добар је са похованим месом или месом са роштиља.

Благој: У српским продавницама већина млечних и месних производа домаће су производње. Зато Срби ни током дугих година санкција Срби нису зависили ни од кога. Користе европске стандарде, а и ГМО је забрањен. Стоку хране домаћим кукурузом и сојом. На пример, ово предузеће, које има своје своњогојство, снабдева деликатесима Београд и жели да се појави и на руском тржишту.

Ова кобасица се спрема 23 дана и ни дан мање, овде нема убрзаног циклуса.

Предузеће је поносно на своју репутацију, а за време Јована Павла Другог ова роба је чак ишла и за Ватикан.

Сада у овој фабрици меса очекују стручњаке из Россељхознадзора. Руководство је спремно да испуни све захтеве Царинске уније.

Све ове наше јабуке иду у братску Русију.

Благој: Из Србије с љубављу. Српске компаније имају намеру да освајају руско тржиште и односом према нашој земљи.

Ово предузеће за производњу и обраду воћа у Јужном Банату, на граници са Румунијом, шаље у Русију две трећине укупног рода јабука. Готово 20 хиљада тона. Најукусније савремене сорте су Грејми смит, Гала голден и Ред делишес.

На нашу молбу да упореди српске јабуке са пољским директор предузећа се безмало увредио.

Милош Милошевић, директор „Јужног Баната”: Јабуке из Пољске продају се по најнижим ценама. То су сорте јабука које су прављене још `70-тих година: Шампион, Ајдаред и … биле су намењене за обраду и производњу сокова и џемова, а не за конзумирање у свежем стању.

Благој: Србија у Русију извози храну чак десет година, али њено учешће на нашем тржишту је било веома скромно.

Прошле године је Србија у Русију испоручила робе у вредности свега 270 милиона долара. Сада желе да удвоструче испоруке.

Чим је то приметила, ЕУ је почела да уцењује Београд.

Србија је земља кандидат за чланство у ЕУ и наводно је дужна да покаже европску солидарност и да у Русији не заузима место европских компанија. Међутим, једино што је Брисел успео да издејствује то је обећање – да неће бити помоћи извозницима у виду државних субвенција. Али, то ништа не мења.

Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета: Србија има предност, јер наши произвођачи могу користити Споразум о бесцаринској трговини са Русијом и на тај начин бити конкурентни без државних субвенција.

Благој: Предности Србије су и добра клима и географски положај и производња органске хране.

Ово је производ строго контролисаног процеса производње. Поливамо га пијаћом, а не техничком водом, не користимо никакве препарате за убрзање раста, употребљавамо само органско стајско ђубриво.

Благој: А какав значај за Србију има руско тржиште говори и недавна посета министра пољопривреде ове земље Москви.

Снежана Богосављевић – Бошковић, министар пољопривреде Србије: Одмах по доласку из Москве, организовала сам састанак са потенцијалним извозницима на руско тржиште и још једном објаснила да се извозне процедуре морају строго поштовати, као и високи стандарди производње за захтевно руско тржиште. Објаснила сам им да држава неће трпети кршење тих правила и процедура.

Благој: Србија нема намеру да пропусти, како каже министар, своју јединствену шансу и спремна је да у Русију испоручује онолико колико може да произведе. Република нема намеру да се придружује санкцијама против наше земље под притиском ЕУ. Да би се схватило зашто, довољно је да се само неколико минута прошетате центром Београда.”

На емисији радили: Иван Благој, Дмитриј Волков и Горан Шимпрага Први канал Васкресное времја

Превод: Горан Шимпрага

Факти