НА кратак рок, до годину дана, исплативије је задужити се у еврима него у динарима. Међутим, одговор на питање да ли се на дужи рок исплати више дуг у динарима, или онај везан за евро, не постоји.
– Када бих знао колики ће бити курс евра за једну или десет година, а колика инфлација, лако бих вам одговорио да ли је повољније узети динарски кредит или онај индексиран у еврима – каже за “Новости” Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. – Тренутно је исплативије узети зајам везан за евро, пошто курс мирује, а каматне стопе су знатно ниже него на динаре. Сви озбиљни аналитичари рећи ће вам да је овакво стање курса тешко одрживо на дужи рок. Ипак, ко је могао да предвиди да ће курс са лањских 118 сада бити 111 динара за евро.
Дугалић наводи да је на рок отплате до годину дана свакако исплативије задужити се у еврима.
– На средњи рок од годину до пет, то је већ знак питања, док је исплативост задужења на рок дужи од пет година немогуће озбиљно проценити – каже Дугалић.
Да клијенти банака динару не верују на дуги рок, показују и званични подаци централне банке. Грађани на име стамбених зајмова у динарима дугују 2,3 милијарде динара, док је чак 307,4 милијарде динара ових кредита везано за страну валуту. Другачије је код кеш кредита, где је за девизе везано 29,1 милијарду динара узетих зајмова, док је 117,4 милијарде одобрено у динарима.
ПОШТО КВАДРАТ? – КОЛИКО је тешко проценити шта је исплативо лако је видети из следећег примера: 1994. године одличан стан од 80 квадрата у престижној београдској Улици Страхињића Бана могао је да се купи за 200.000 динара. Тада је динар био једнак једној немачкој марки. Данас, за 200.000 динара бисте у тој улици могли, евентуално, да купите један квадрат стамбеног простора – наводи Верољуб Дугалић.
Цена готовинског кредита у динарима готово дупло већа него код оних везаних за евро. Кредит са девизном клаузулом кошта око 12, 13 одсто годишње, док динарског зајма нема испод 20 одсто камате. Упркос цени, али и чињеници да скок евра лане ипак није успео да “поједе” разлику у каматним стопама, већина дужника определила се за динарски зајам. Он, ипак има једну предност над задуживањем у еврима. Банке, наиме, не захтевају било какво учешће или депозит када зајмите динаре. Док их прописи обавезују да за сваки позајмљени евро, банци “поверите” на чување 30 центи, све док не намирите дуг.
Питање да ли ће каматне стопе на динаре, али и на кредите везане за евро, ускоро пасти, Дугалић не сматра за кључно.
– У ситуацији када имамо најбедније плате у Европи, за грађане Србије нема повољног кредита – истиче он. – Када бисмо стамбени кредит од 50.000 евра отплаћивали 10 година, без динара камате, месечна рата би била чак 417 евра, што је више од просечне плате у Србији. Залуду је што су каматне стопе на хипотекарне зајмове сада код нас на нивоу европских, када је просечна плата овде 350 евра, а у Европи 1.500 евра.
Новости
