Владимир Путин је био запрепашћен кад су му из Руске академије наука (РАН) потврдили да је руску обавештајну службу још у 17. веку основао – Србин, Сава Владиславић. Овај авантуриста, трговац, дипломата и обавештајац рођен је 1668. у Јасенову код Гацка у Херцеговини, а неколико деценија касније постао је један од најмоћнијих људи Европе.
Владиславић се вратио у центар пажње руске науке и дипломатије 2008. током креирања новог споразума о разграничењу Кине и Русије.
– Председник Путин, као озбиљан државник, позвао је представнике РАН да их консултује о важном међудржавном уговору – каже Давидовић. – Академик Мјасников, историчар руско-кинеских односа похвалио је споразум и напоменуо да је реч о иновираној верзији уговора који је с Кинезима склопио три века раније Сава Владиславић, утемељивач руске спољне обавештајне службе.
То је веома заинтерсовало Путина, некадашњег обавештајца, који је затражио од академика Владиславићеву биографију. Читајући ту невероватну животну причу запрепашћено је коментарисао: „Да ли је то могуће?“. Испоставило се да је Владиславићев извештај о Кини први после оног који је написао Марко Поло, а да после модерног доба није направљен бољи! Убрзо је руски Центар националне славе издао књигу о подвизима грофа Саве, оснивача тајанственог „Црног кабинета“ а подигнут му је и монументални споменик.
После три године трагања у руским архивима до оригиналне Савине „Тајне информације о снази и стању кинеске државе“ дошао је Владимир Давидовић, познавалац старих и ретких књига, стручњак за међународно право и некадашњи секретар САНУ.
– Реч је о величанственом делу у ком је обрађено све, од родослова кинеске династије, преко географије, етнологије, трговине до војске – каже Давидовић. – Извештај о Кини Сава је стварао годинама преваљујући хиљаде километара на коњима и камилама, пловећи једрењацима и табанајући пешице. Успут је стварао модерну обавештајну мрежу градећи караванске станице, градове и манастире из којих су му сарадници слали информације, анализе и предвиђања.
Владиславић је на тај начин заокружио евроазијску обавештајну мрежу, јер је још почетком 18. века створио руску агентуру у целом Средоземљу ангажујући чувене дубровачке трговце и поморце.
– Владиславићи су се пред турским терором склонили у Дубровник – каже Давидовић. – Сава Владиславић је одрастао у том необичном граду помораца и шпијуна и наоружан интелигенцијом, шармом и речитошћу отиснуо се као врло млад на поморска трговачка путовања широм Средоземља.
Сава често борави у Цариграду, где га Турци сматрају француским или енглеским шпијуном, док он сарађује с руским дипломатама који га топло препоручују самом цару Петру. Млади владар-реформатор, творац руске империје у то време ствара прву руску флоту којом намерава да изађе на светска мора.
– Владиславићев „Тајни извештај о Црном мору“ фасцинира цара и он зове српског обавештајца да му се придружи на двору – каже Давидовић. – Сава се 1709. коначно досељава у Санкт Петербург и добија титулу први тајни саветник, а цар му гради палату уз свој дворац.
Петар Велики покренуо је рат против Турске за ослобођење Балкана јер га је Сава убедио да ће се руској војсци, чим избије на Дунав, придружити сви православни јужни Словени. Мрежа Владиславићевих агената-калуђера у српским крајевима је развила завереничку и устаничку активност, али ослободилачки поход је пропао због издаје влашког војводе Бранковануа.
Међутим, Владиславић није одустао и своју мрежу је упослио на одржавању националне свести и бунтовног духа.
– Лутајући монаси који су непрестано шпартали између Русије и српских земаља били су Савини агенти – каже Давидовић. – Владиславић зна да је писменост пресудна за очување националног идентитета и шаље манастирима књиге и учитеље, а на његов захтев Петар Велики тражи од Хабзбурга да се Срби школују на свом језику.
Гроф Сава је умро у Санкт Петербургу 1738. где га је у царској гробници у крипти Благовештенске цркве уз највише почасти сахранила Екатерина Велика која га је, као и цар Петар сматрала најближим сарадником и пријатељем.
САВИНА СТРАТЕГИЈА
ОБАВЕШТАЈНА мрежа, анализе и савети грофа Саве донели су победу Русији над традиционалним непријатељима Швеђанима, који су до тада били несавладиви.
Б. Субашић,