Србији од болести срца и крвних судова сваке године умре више од 50.000 људи, па је значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у фокусу Светског дана срца, 29. септембра.
Та бројка представља половину свих узрока смрти, стоји у саопштењу Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” који ове године заједно са Удружењем кардиолога Србије обележава овај дан под слоганом „Пренеси знање – чувај своје срце”.
У структури свих узрока смрти од кардиоваскуларних болести, највише особа умире од можданог и срчаног удара и последица хипертензије.
Према подацима од можданог удара током 2016. године умрло је 11.348 особа, од последица исхемијских болести срца 9.107, а од хипертензије 6.639 особа.
Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва.
Трећину свих узрока смрти у свету чине болести срца и крвних судова, наводи се у саопштењу „Батута”.
Сваке године од кардиоваскуларних болести живот изгуби 17,5 милиона људи од чега 8,7 милиона мушкараца и 8,6 милиона жена, а сваки десети умрли је узраста од 30 до 70 година.
Уколико се не предузму мере унапређења здравља срца и спречавања настанка болести, процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона људи.
Клиника на отвореном у Ташмајданском парку
У сарадњи Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Удружења кардиолога Србије, а под покровитељством Министарства здравља и Српске академије наука и уметности, у петак, 29. септембра од 10 до 12 часова, у београдском Ташмајданском парку биће организована манифестација „Клиника на отвореном”.„Пренеси знање, чувај своје срце” је главна порука свих лекара, студената и осталих партнера који ће грађанима, поред основних информација и савета о мерама превенције болести срца и крвних судова, омогућити да измере висину крвног притиска и ниво шећера у крви.
Према подацима Регистра акутног коронарног синдрома (АКС) Србије током 2016. године регистровано је приближно 19.000 случајева код којих је постављена дијагноза срчаног удара, нестабилне ангина пекторис и изненадне срчане смрти.
Као и свету, и у нашој земљи мушкарци су под већим ризиком оболевања од ове групе болести у односу на жене. До 64. године живота, стопе оболевања код мушкараца су два и по пута веће у односу на жене.
И ове године Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80 одсто превремених смртних исхода може спречити контролом главних фактора ризика који се могу модификовати или лечити.
Међу најзначајније факторе ризика који су одговорни за смртност од болести срца и крвних судова убрајају се повишен крвни притисак, коме се приписује 13 одсто смртних случајева на глобалном нивоу, затим употреба дувана (девет одсто, повишен ниво шећера у крви (шест одсто), физичка неактивност (шест одсто) и прекомерна телесна маса и гојазност (пет одсто).
Само здрав човек може све, а бројне су могућности да се здравље срца очува и унапреди: избегавање пушења и пасивног пушења, физичка активност умереног интензитета у трајању од само 30 минута дневно, унос соли до пет грама дневно, коришћење масти биљног порекла, употреба рибе два пута недељно, свакодневни унос сезонског поврћа (200 грама) и воћа (200 грама), одржавање оптималне телесне масе.
У ноћи између 28. и 29. септембра у знак подршке обележавању Светског дана срца и скретању пажње на огромну учесталост болести срца и крвних судова, црвеном бојом биће осветљени поједини објекти у Београду (мост на Ади, Авалски торањ, палата Албанија).
У више од 15 градова Србије (Суботица, Вршац, Зрењанин, Сремска Митровица, Нови Сад, Београд, Шабац, Ваљево, Ужице, Чачак, Крагујевац, Златибор, Ниш, Нишка Бања, Зајечар ), у сарадњи завода за јавно здравље и регионалних подружница Удружења кардиолога Србије биће организован велики број различитих манифестација.
Танјуг
