Београд – За успех протеста у БиХ неопходна је добра организација, јединство демонстраната као и јасни циљеви. Посебно је важно да се успостави ненасилна дисциплина – каже за Дојче Веле један од оснивача покрета „Отпор“ у Србији Срђа Поповић.

„Ако те три ствари будемо видели у босанским протестима, може се очекивати да им се прикључи велики број људи, а онда су веће шансе да државни органи послушају оно што демонстранти траже“, оцењује Срђа Поповић, један од оснивача покрета „Отпор“ у Србији, а данас директор Центра за примењене ненасилне акције и стратегије (Цанвас.)

Мада каже да је јасно да у БиХ влада „огромно незадовољство“, Поповић наглашава да протести тамо још нису прешли у покрет и да је то оно што их може осудити на неуспех. Он објашњава да покрети увек имају неку идеју и јасно дефинисане и остварљиве циљеве, односно неку врсту „визије сутрашњице“.

„За сада у БиХ видимо серију скупова који су географски прилично разуђени, у њима учествује неколико друштвених група. Дакле, постоји простор за друштвени протест, незадовољство је огромно, али се још увек не може говорити о покрету“, каже Поповић.

Према његовим речима ненасилни покрети имају далеко већу шансу да буду успешно окончани, што показује и пример „Отпора“ чија је „идеологија“ била да је ненасилан покрет.

Могућност за инциденте на великим протестима смањује се, између осталог, обуком учесника како да се понашају у тзв .високоризичним ситуацијама и јасним опредељењем покрета да се дистанцира од група које су потенцијално насилне.

„У Србији су то били фудбалски навијачи. Они јесу делили наше незадовољство Милошевићем и певали му: ‘Спаси Србију и убиј се’, али ми смо знали да ће навијачи на демонстрацијама напасти полицију, чиме добијамо репутацију насилничког покрета. Зато смо циљано бранили полицију од хулигана“, објашњава Поповић у разговоу са новимнаром Дојче Веле.

Шансе за инциденте се смањују и ако се бирају тактике које су мање ризичне. „Када марширате на полицијску станицу, много је већа могућност за избијање инцидента. Не идете по сваку цену да заузмете државну зграду која има наоружано обезбеђење“.

Организација Центар за ненасилне акције и стратегије одржала је предавања у 40 земаља, али не и у Босни и Херцеговини.

„Ми радимо по позиву, а за сада нас нико у БиХ није звао. Уколико је нека група у БиХ заинтересована како та наука о политичким покретима функционише, ми смо увек спремни да се одазовемо“, каже Поповић.

Поповић и додаје да је за успех социјалног бунта важно да га политичари „не изманипулишу“.

„Неопходно је да у БиХ постоје захтеви, какви год они били, али не нешто што ће да потпири етничке сукобе у држави која има тужну историју етничких конфликата“, каже Поповић.

Он не верује да ће се протести из БиХ проширити на Србију, упркос предвиђањима да би њима могао да буде захваћен цео регион:

„Новија историја нас учи да ти протести имају везе са политичком, економском и социјалном ситуацијом у једној држави. У Србији има много незадовољних људи, постоје локални бунтови због приватизација и релативно је висока стопа незапослености, али немам утисак да постоји та врста гнева која би довела до ескалације ситуације као у БиХ“, закључује Срђа Поповић.

Дојче веле