Поводом јучерашње конференције за новинаре Српског покрета Двери на којој су изнете тврдње да Александар Вучић ради за ЦИА и да је учествовао у потрази за генералом Младићем, преносимо целокупан текст обраћања медијима од стране народног посланика и шефа Антикорупцијског тима Двери, Срђана Нога.

Дана 23. новембра 2017. године, народни посланик Двери Зоран Радојичић поставио је питање Александру Вучићу – да ли познаје Шона Фицпатрика и Била Џејмисона, високорангиране припаднике ЦИА који надзиру рад агената ЦИА у Србији, и који су били директно надређени Микију Ракићу, оснивачу СНС и Вучићевом шефу, као и да ли је по налогу Микија Ракића Александар Вучић учествовао у акцији лоцирања генерала Ратка Младића, те да ли је његова кућа у Јајинцима, тачније њен чувени вински подрум, коришћен за организацију састанака са више од 10 лица која су према информацијама ЦИА имали сазнања о локацији генерала Младића, и где им је нудио да за новац одају податке о Младићу.

Иако пословник Народне скупштине обавезује државне функционере да дају одговор на посланичка питања, ми до данашњег дана нисмо добили овај одговор. Међутим, до одговора смо дошли на други начин – имамо писану изјаву, од дана 01.11.2017. под пуном кривичном, материјалном,и моралном одговорношћу, од стране Александра Стефановића, који потврђује ове наводе као актер истих.

Александар Вучић је још 2002. године врбован од стране америчке обавештајне заједнице од стране Зорана Кораћа, који је био агент ЦИА под контролом Дејвида Роузмена, Шона Фицпатрика и Била Џејмисона и који је био задужен за врбовање политичара. Кораћа код Вучића директно у стан одводи тадашњи министар правде Владан Батић. Преко поменутих агената ЦИА Вучић касније ступа у контакт са Микијем Ракићем, односно бива му додељен, и одатле потиче то „пријатељство“ којим се Вучић хвалио, али никад није желео да објасни како су се повезали, што је наравно одувек била чудна и неприродна веза.

Зоран Кораћ постаје Вучићев саветник по доласку СНС на власт и до данас је на тој функцији, као државни службеник, те путује са Вучићем у САД.

Мики Ракић је својевремено преузео вођење потраге за генералом Младићем. Највећи домашај те акције било је хапшење групе лица оптужених да су Младићеви јатаци које је предводио пуковник Јово Ђого. Јово Ђого и Александар Стефановић били су пријатељи још из деведесетих, често су се виђали у кафе ресторану Александрија, у власништву Момчила Мандића. Имајући у виду то раније пријатељство, Стефановић одржава контакт са супругом Јове Ђога, и преко ње добија његово писмо из притвора у којем оштро критикује тадашњу власт и које објављује у Куриру преко новинарке Ане Милеуснић, што подиже велику прашину, те новинарка бива позвана на разговор у градски СУП, где одлази у пратњи адвоката Зорана Стојковића, кога јој је обезбедио управо Стефановић.

После тога, код Стефановића долази особа од поверења Александра Вучића, и води га на састанак са једном важном особом у Вучићевој кући у Јајинцима. У питању је био састанак са Микијем Ракићем, који се одржао у чувеном винском подруму. Ту Ракић, у присуству Вучића, каже Стефановићу да има поуздане информације да Стефановић зна где се крије генерал Младић. Стефановић одговара да доста тога зна, али на њихову жалост то не зна. Онда му Ракић нуди да помогне око његовог лоцирања за шта ће бити дебело награђен. Како ни та понуда није прихваћена, Ракић на крају поставља питање како да се ухвати Младић. Стефановић пита да ли су у контакту са Босом и Дарком, на шта Ракић каже да наравно да јесу, те Стефановић предлаже да им дају серум истине. Ракић каже да немају дозволу за то, устаје и на изласку каже да ако се предомисли, Стефановић може преко Вучића да ступи у контакт са њим.

Ово сведочење разоткрива Александра Вучића и доказује да је сарадник ЦИА, као и да је активно помагао у потрази за генералом Младићем. Управо је по задатку и својевремено организовао акције попут Булевар Ратка Младића, не би ли успео да се приближи породици Младић.

Остаје још да се одговори на једно питање: ко је наплатио и поделио новац за хапшење Радована Караџића и Ратка Младића, а реч је 10 милиона долара?

Ова изјава Александра Стефановића показује и чиме је Александар Вучић задужио тужилаштво у Хагу, и зашто су га склонили са захтева за истрагу против троје посланика СРС. Не могу да буду одговорни Вјерица Радета, Петар Јојић и покојни Јово Остојић, а да не одговара њихов шеф, јер Вучић је био шеф тима за одбрану Војислава Шешеља, те су они могли само поступати по Вучићевим налозима.

Понављам, изјаве које је Александар Стефановић дао, под пуном кривичном, материјалном и моралном одговорношћу, оптужују Александра Вучића и још низ других лица за бројна кривична дела. Ови наводи морају да се провере и неко мора да одговара – или Александар Стефановић ако не говори истину или Вучић. Више јавно тужилаштво у Београду не може да остане без реакције, поготову што је Стефановић у својој изјави пред Вишем јавном тужилаштву у Смедереву признао да је извршио кривично дело.

Двериликс