У ишчекивању новог састанка власти и опозиције, који би могао да буде одржан у петак или суботу, главна политичка тема је могући опозиони бојкот избора. Различити су гласови у јавности – од оних да ће свако ко изађе на изборе под оваквим условима бити сарадник режима, до оцена да би бојкот опозицији могао да донесе више штете него користи.
Председник Двери Бошко Обрадовић каже да у овом тренутку не види велике шансе да ће услови за фер и поштене изборе бити испуњени.
“Тако да смо у овом тренутку много ближи бојкоту”, констатује он.
Организатори протеста имају мање стрпљења од опозционих политичара.
“На стракама је да разговарају и размишљају, али ће грађани 1. спетембра позвати на бојкот уколико не дође до било каквих промена у самом систему”, поручује Срђан Марковић, један од организатора протеста “1 од 5 милиона”.
Један од учесника протеста, Срђан Шкоро, не верује да ће бити било каквих промена. Чекање опозиције да у другој половини септембра саопшти дефинитивну одлуку, назива тактизирањем.
“Ја мислим да је свима већ јасно, ово предуго траје, ово траје седам година, да ту неких помака што се тиче избора неће бити и да је бојкот једина могућа опција”, сматра Шкоро.
Посланик Ђорђе Вукадиновић ипак је мало опрезнији.
“Ја имам разумевања за сваку бојкоташку стратегију, психолошки је она потпуно размљива, поготово за бираче. Када је реч о грађанима ја позпуно разумем ту резигнацију. Када је реч о политичким актерима ту нисам сигуран. Мислим да је то помало бекство од одговорсноти, бекство од неуспеха, бекство од пораза”, оцењује он.
“Мислим да је боље, мада је мање атрактивно, ићи на мукотрпоно сакупљањје гласова, објашњавање грађанима зашто власт није добра, зашто треба да се промени. Излазак на изборе је нека врста Термопила, политичких Термопила, ја сам тога свестан”, каже он.
Шкоро, међутим, има поруку за све који размишљају о изласку на изборе.
“Ко буде изашао на изборе ове и овакве изборе Вучићеве, тај ја мислим нема више права себе да називам опозиционаром и он директно ради за режим и за Александра Вучића”, каже Шкоро.
Док опозиција чека да јој режим испуни захтеве, Бојан Клачар из ЦеСИД-а, који годинама прате изборне процесе, прави разлику измедју жеља и могућности.
“До септембра је могуће – уколико постоји, наравно, воља – се договорити у ком првацу би ствари могле да крену. Онда постоји довољно времена за одређене ситније ствари у изборном процесу, да кажемо техничке ствари у изборном порцесу да се исправе до следећих избора”, уверен је Клачар.
Да ли воље има? Ако је судити по изјавама Владимира Ђукановића, ког је власт послала на дијалог са опозциијом, није на завидном нивоу.
“Желим да се обратим самом Александру Вучићу, да им случајно не прихвати ни једну једину ставку коју су тражили, јер то што они траже кроз оних њихових 42 тачке то је гомила глупости и будалаштина”, рекао је Ђукановић у видео снимку који је објавио на друштвеним мрежама.
Убрзо је стигло питање Бошка Обрадовића Владимиру Ђукановићу – зашто иде на састанке и да ли тиме пизнаје да је потребан ванинституционални дијалог, јер нормалног у институцијама нема.
(Н1)
