Традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, данас се обиљежава Бадњи дан.
То је дан пред најрадоснихи хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Са овим даном почиње Божићно славље. Најбитније је на данашњи дан ширити љубав према ближњима и измирити старе несугласице. Такође, веома је битно и измирити сва дуговања.
Бадње вече се проводи у кругу породице. Тада се укућани окупљају и остављају све своје обавезе.
Назив је добио по томе што се тог дана сече бадњак. Обично младо храстово или церово дрво које се на Бадњи дан сече и доноси пред кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Рано ујутру, пре изласка сунца креће се у шуму по бадњак (у градовима се углавном купује), ложи се ватра и пече печеница. Бадњак доноси глава куће. Обичај је да се бадњак уноси заједно са сламом и даровима, односно орасима, јабукама, лешницима…
Слама представља симбол рађања Исуса Христа, а дарови уз сламу симболишу поклоне анђела за рођење.
Жене у кући месе колаче и торте и припремају трпезу за Божић.
Бадње вече практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу за особе које су пријатељски блиске каже да су „као Божић и Бадњи дан“. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.
Интересантно је да је за вечеру припреман непаран број посних јела, што, како се веровало, има везе са култом предака. Трпеза се спуштала на под јер се сматрало да ће тако бити најближа душама покојника. Зато је вечера протицала у миру и тишини, а ако је ко и био завађен, Бадњег дана се морао обавезно измирити.
Неки обичаји су се у међувремену прилагодили времену и месту у којем живимо, те се данас не практикује вечера на поду, већ са стола испод којег је прострта слама.
Јеловник за Бадње вече понавља се из године у годину и готово никада се не мења. Од јела, на столу, поред хлеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, пресан кисео купус преливен уљем, резанци с орасима, туршија, мед, вино и пасуљ (обично пребранац). Сваки део ове празничне посне трпезе има своју симболику.
Бадњачка погача симболише самог Господа Исуса Христа („Ја сам хлеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хлеба живеће ва вијек; и хлеб који ћу ја дати за живот свијета“ – Јован 6,51). Риба, као и хлеб, симболише Господа Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство. Со симболише силу божанску, која чува дело божје, као што со чува хлеб и рибу од плесни и трулежи. Вино представља крв Спаситељеву којом је Он на Голготи дао откуп Богу за грехе људске, док мед симболише сладост вечног живота.
Поред тога, на сто се поставља божићна свећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то симболично представља жељу за берићетом и добрим животом у кући.
Вечера је посна, најчешће се спрема пребранац, свежа или сушена риба, као и друга посна јела. Пост има симбол скромности, јер је Исус рођен у пећини, па је обичај да трпеза не буде обимна.
Данас се сви ови обичаји прилагођавају градској средини где нема ни ватре, ни огњишта, ни шуме… Уместо великог дрвета се узима храстова гранчица и мала количина сламе. Све то се уочи Божића ставља испод славске иконе. Потом се запале свећа и кандило, што симболизује ватру и огњиште, а кућа се окади тамјаном.
Деца се најчешће маскирају и иду од куће до куће. Сваком човеку који им отвори врата отпевају песмицу и честитају Бадње вече, а укућани их награде нечим по сопственом избору.
Полазник, односно мушка особа која прва уђе у кућу на Божићно јутро пали бадњак, а укућани га дарују неким одабраним поклоном, више као знаком захвалности.
Постоје веровања да на Божићно јутро људи обављају оне ствари за које желе да им целе године иду од руке, па су чести примери, да студенти и ђаци баш то јутро узму да уче, како би целе године добијали добре оцене и полагали испите. Уколико желите да будете здрави, такође је препоручљиво да се ујутро умијете и истрљате по образима најруменијом јабуком коју имате код куће.
Обичаји се разликују и зависе од много фактора, учења, васпитања, веровања. Оно што је битно је да се у овим данима нико не свађа и да влада мир у кући и души.
У далеком граду у зимској ноћи Исус спаситељ отвори очи. Од радости и среће анђели запалише свијеће, а један од њих рече:
„Срећан Божић и много среће! “ Лепог ли јутрос јутра, а још лепше биће сутра, свето дрво кућу краси, нек се види Србин да си, окићена српска кућа, ракија се пије врућа, пост се пости, вера чврста, а крсти се са три прста, дарује нам православље, љубав, радост, срећу, здравље, свако добро, миран сан нека донесе БАЊИ ДАН!
„Добри доме, добар дан и срећан ти Бадњи дан, срећан Бадњак што посјече за хришћанско Бадње вече – срећни они што га ложе „Почувај их мили Боже!“
Срећан Бадњи дан жели Вам редакција портала Србија данас!
општинасоколац.нет, Србија данас
