Школе у Србији сечењем славског колача и приредбама ученика обележавају школску славу Светог Саву, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.
Савиндан је и слава многих породица и институција. Најбољим ученицима, наставницима и институцијама министар просвете Младен Шарчевић уручиће Светосавске награде за допринос квалитету образовања.
Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.
Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти.
После полувековне забране од комунистичког режима, 1990. године поново се враћа као школска слава.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је заштитник просветних установа.
Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.
Одрекао се световног живота и замонашио као веома млад, око 1192. године, на Светој гори у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године.
У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару. На том месту данас се налази највећи храм на Балкану – Храм Светог Саве.
Танјуг
