Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (326).
Архангел Михаило је “вођа небеских војски” који се увек јављао на местима на којима се јављала и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи. Према црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава “оног који је као Бог”.
Архангел Михаило на икони се представља као борац – војвода, са мачем или копљем у руци, а народно веровање сматра да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час.
Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити.
Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Архангел Михаило добио је јесење и зимско време – време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.
Верује се да се помоћу временских услова на овај дан може одредити каква ће бити година. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа“.
Чест је обичај код многих који славе овог анђела да не треба спремати жито јер га сматрају живим светитељем, а то је нетачно. Потребно је припремити жито, јер су сви светитељи и сви умрли пред Богом живи.
Ало.рс
