У складу с већ устаљеном навиком, локални полицијски руководиоци на челу са начелником ПУ Ђуром Мандићем, сезонски сазивају конференције за штампу и говоре о активностима полиције на простору Сремског региона.
Ти извештаји, осим што су досадни и сувопарни, углавном се своде на тенденциозно саморекламерство (по систему: „Хвалите ме уста моја…“) у истицању заслуга у борби против криминала свих боја. Но, како то обично и бива, живот није обојен ружичастим бојама, иако се надлежни полицијски функционери својски труде да то изгледа тако, и у томе имају, не малу, помоћ и већег броја локалних медија.
Наравно, медији по обичају иду линијом мањег отпора, с обзиром да није много паметно имати критичку дистанцу према институцији каква је полиција, на страну што један број новинара нема чак ни представу да је новинарство много шира област од прикупљања сервисних информација и узимања изјава од функционера.
Оно што се избегава као тема, а тиче се аномалија у раду појединаца запослених у полицијским структурама, вешто се гура под тепих и скрива под плаштом „немешања у истрагу надлежног Тужилаштва“ иако се те истраге, готово по правилу, одужују до застарења. А после – појео вук магарца.
Тако на пример, јавност још није добила адекватно објашњење о чињеници да је из полицијског депоа нестало 10 кг наркотика, а већ је градом прострујала информација да је из службеног простора нестало и десетак (неки кажу тачно 12) пиштоља коју су претходно, током полицијских акција у борби против криминала, заплењени.
У вези с тим, Сектор унутрашње контроле је, по налогу Основног јавног тужилаштва, поднео кривичну пријаву у редовном поступку против тројице полицијских службеника због постојања основа сумње да су извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја. Како се наводи, “постоје основи сумње да полицајци током 2016. године нису предузели мере и радње из своје надлежности како би обезбедили пет пиштоља одузетих од грађана по различитим основама, за које је било потребно покретање и вођење управног поступка у Полицијској управи Сремска Митровица.”
Иако су ово озбиљни прекршаји који значајно подривају углед полицајаца, начелник ПУ Ђуро Мандић о томе не говори на конференцијама за штампу, а полицијска Служба за контакте са јавношћу покушава све да покрије гомилом бесмислених саопштења из којих јавност сазнаје само то колико је дувана заплењено са разних тавана по околним селима или ко је претукао своју жену. Истовремено, док чињенице о криминалу у сопственој кући покушавају да сакрију од грађана, не схватају, уљуљкани иза дебелих зидова зграде некадашњег СУП-а, да грађани већ увелико, због тако неодговорног става надлежних, добар део полицајаца гледају као дилере дроге или рекеташе.
Верни својим редовним буџетским зарадама, ови службеници, којима је битно само да своје положаје или радна места не угрозе, макар и по цену општег урушавања система и цветања неконтролисане корупције, уместо да дају објашњења која су, по природи свог посла, дужни да поделе са грађанима који их финансирају, своје снаге троше на већ унапред узалудан покушај блокирања тих информација.
Најзад, и масакр у Царској палати само је кулминација бахатог односа надлежних институција према грађанима и послу који раде. До дан данас локална јавност није добила образложење која је институција затајила, па је дошло до одсецања ушију у простору установе која би требала да се бави културом и привлачењем туриста.
Чија је кривица?
Да ли руководства Завода за заштиту споменика културе, које је уместо заштите културне баштине, трошило енергију у тражењу законских рупа како би створило услове за прављење ноћног бара у Царској палати?
Да ли је кривица до контроверзног полицијског службеника који је познат по својој склоности ка рекетирању приватних радњи и диловању наркотика, због чега је неколико пута вођен и дисциплински поступак против њега? Да ли криви они који су његове недозвољене радње толерисали или их покривали заузврат добијајући удео у корупцијском колачу?
Колико ће још дуго грађани чекати на те и и на следеће одговоре?
Хоће ли Тужилаштво, који прашта малтретирање малолетника ако им се уплати одређена сума као у случају учитеља из Бајићеве школе, одредити и цену за нечије одесечено уво?
Хоће ли то исто Тужилаштво од свега окренути главу као што окреће и од афера Василија Радосављевића (Васе ПДВ) и Ненада Лемајића? Као што није приметило ни пљачку “Матроза” у вредности од 40 милиона евра?
Или, хоће ли надлежни из те институције, уместо давања одговора на горња питања, ипак радије поднети кривичну пријаву против аутора овог чланка у намери да медије ућуткају, а грађане обесхрабре да постављају неугодна питања?
По добром старом бољшевичком рецепту својих предходника.
ПИШЕ: Милан Миливојевић, Митровица.инфо
