Сретење Господње, хришћански празник посвећен сусрету праведног старца Симеона с новорођеним Исусом Христом, Српска православна црква светкује 15. фебруара.

Данас се такође у српском народу одржавају и месне покладе, последњи дан када се једе месо и до 23. фебруара и почетка Великог васкршњег поста користи се бели мрс.

Јеванђеље наводи да је 40. дан по рођењу Исуса Христа, његова мајка Марија, Пресвета Богородица, донела у старозаветни јеврејски храм новорођенче да га посвети Богу. У то време држао је службу првосвештеник Захарија, отац Јована Претече.

Предање каже да се у храму налазио и старац Симеон који прихвати новорођеног Исуса и рече: “Сад отпушташ у миру слугу својега Господе… Овај којег на рукама држим многе ће да обори, а многе да подигне у Израиљу.”

Старац затим објави Јерусалимљанима о доласку дугочеканога месије, а фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, дојавише цару Ироду да му се спрема опасност. Ирод, уверен да је новорођенче нови цар посла људе да убију Исуса. Но, у међувремену Јосиф и Марија са бебом су већ измакли из Јерусалима и упутили се у Мисир, по упутству ангела Божјег.

Дан Сретења установљен је као празник 544. године у време цара Јустинијана.