15.02.2012. –
Данас, 15. фебруара, празник Сретења Господњег славе православни верници у Русији и у земљама где Божић пада на 7. јануар. У Руској цркви Сретење спада у 12 главних црквених празника. Традиција његовог обележавања дошла је из Јерусалима и заузела чврсто место у богослужбеном календару у 4. веку нове ере.
Реч „сретење“ значи „сусрет“. Превод је веома симболичан и у потпуности карактерише смисао овог празника, испричао је у интервјуу радио компанији „Глас Русије“ професор Московске духовне академије протојереј Максим Козлов.
Празник Сретења, који се слави на 40. дан од Божића, односи се на један догађај из Јеванђеља који је описао свети јеванђелиста Лука. Спаситељеви родитељи донели су га, сходно старозаветном закону, као и сваку прворођену мушку бебу, у јерусалимски храм да би за њега жртвовали два голуба. У храму су срели двоје људи, старију удовицу Ану и старца Симеона. Према предању Симеон је био један од преводилаца Светог Писма са хебрејског језика на грчки и посумњао је да је смисао тачан када је прочитао да ће девица родити сина. Превео је то само као „млада жена“. Онда му се јавио анђео и рекао да ће Симеон живети све док не види то пророчанство. Пошто је видео божанског младенца, Симеон је поверовао да се пророчанство остварило
У хришћанству се верује да празник Сретења симболише не само сусрет двојице људи, Исуса Христа и Симеона, већ и сусрет Старог и Новог Завета, као и сусрет душе с Богом.
Али неки скептичари и даље сматрају да овај празник има старије корене који уопште нису хришћанског, већ паганског порекла. Кажу, није случајно да дан Сретења и код католика, који га славе 2. фебруара, и код православаца пада на датуме прастарих паганских прослава. На пример у старој Ирској и у неким другим земљама управо 2. фебруара славио се Имболк, келтски празник посвећен опоравку богиње Бригите који симболише прочишћење и препород Земље.
У старој Русији и у низу других словенски држава сматрало се да управо средином фебруара долази до симболичног сусрета зиме и пролећа. Од овог тренутка мразеви попуштају, а природа се припрема за долазак лета. Данашња Црква негира сва ова веровања, наставља православни свештеник. Празник Сретења као такав толико је тесно повезан са Старим Заветом да је свака претпоставка да је у његовој основи неки календарски датум паганског порекла покушај да се нешто што одређеним људима одговара прикаже као стварност. Није било никакве замене паганског празника са Сретењем. За Божић се може рећи да га је Црква свесно почела обележавати крајем децембра да би њиме заменила паганске римске празнике, али се то на Сретење нипошто не односи.
Било како било, у народу и даље живе представе да, ако је на дан Сретења време ведро и сунчано, онда ће и пролеће бити топло и без пуно кише, ако пак дува ветар, може се очекивати добар урод пољопривредних култура. Па и сама хришћанска традиција да се за време Божанске литургије о Сретењу освештавају свеће вероватно је проистекла из старословенског обичаја да се овог дана обавезно пале свеће. Сматрало се да ватра која је припитомљена о Сретењу има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и муња, као и од других несрећа.
