БЕОГРАД – На Сретење 1804. године, започела је Српска револуција, која је означила почетак ослобађања балканских народа од Турске.
Иако се одвијала с променљивим успехом, на крају је – деценијама доцније, захваљујући мудрости Књаза Милоша Обреновића – крунисана успехом.
Сви други национално револуционарни покрети балканских народа против Турске били су плод угледања на Србе, укључујући и Грке 1821.
На Сретење 1804, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – убрзо познат као Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
По речима великог немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813) између осталог, у склопу обнове српске државности, устројио и низ важних институција, попут Велике школе, што је несумњив показатељ далековидости и визионарства. Тако је септембра 1808. године у Београду беседом Доситеја Обрадовића “О дужном почитанију к наукама” почела с радом Велика школа, далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835, у Крагујевцу је донет први, “Сретењски устав” Кнежевине Србије, устројен по узору на француски и белгијски. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, и устав је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним: у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године. После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија у саставу федералне Југославије је четири пута усвајала устав, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. и то је први Устав Србије након распада СРЈ, односно Државне заједнице СЦГ.
Од ове године Дан државности празнује се, у складу са величином тог датума за српску историју, нерадно два дана, односно 15. и 16. фебруара.
Новости
