Прво да кажем. Я сам бугарин. Морам да кажем да Први светски рат има свою предисторию у относи меджу Бугарию и Србию. То су два братски народа, койи сбог владаюче династийе, и ньихови интереси су желеле да осваяю не само становништво и територию из свог етноса и народа, а све ща би могли да оплячкаю. Пре свега е необходно да се успомене српско-бугарски рат от 1885 годину, кой е био са нища непредизвикана агресия на кнез Милан Обренович над Бугарию. Осим тога, српска влада от Времена шовиниста Илия Гарашанина са неговом книгу Начиртание е хтео да Србия инвазуйе над бугарском етносу и да засвая бугарски тириторие а не да освободжуе српско население у Косову, Санджак, Босну из турску и аустрийску окупацию. Тречи грех српску политику код Бугарию е српска наоружена пропаганда и терор над бугарско население у Македонии. Четврти грех е вещачко стваранье на македонску нацию, при положение да српски шовинисте су се убедили да от македонцима не може да се створе срби, айде да ги ствараю на македонци – некаква нова нация.
Бугарски злочинства су факт у том устанку, како е и факт злочинство част от устанника у Босилеград.
Хочем да додадем, да становништво у областима око границе най-йе било осазнато още у српско-бугарски рат 1885 године, да бугари и срби су врло близки народи или даже срби и бугари да су едан народ. Тия люди су отказували да се мобилизираю и у српску и у бугарску армию и су причали – какав е тай рат – та ви сте едно – срби и бугари, братови. То су мишленя на становницима у Ниша, Пирота, Трн, Враня, Брезник и тако далье. Например диалект у Трън и Пирот е исти. Е немогу да разумем како осим са шовминистичку пропаганду данашни Пиротчанье су прави срби а данашни Трънчанье исто така прави бугари. Ми покрайгранично становништво меджу ових две братске државе смо най-више жртве на шовинистичну пропаганду и брат е поделен от брата а сестра от сестру.
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. This category only includes cookies that ensures basic functionalities and security features of the website. These cookies do not store any personal information.
Any cookies that may not be particularly necessary for the website to function and is used specifically to collect user personal data via analytics, ads, other embedded contents are termed as non-necessary cookies. It is mandatory to procure user consent prior to running these cookies on your website.
Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!
Zanima me,zasto pisete “sretna” ( hrvatski ),umesto srecna – Srpski!!??
Прво да кажем. Я сам бугарин. Морам да кажем да Први светски рат има свою предисторию у относи меджу Бугарию и Србию. То су два братски народа, койи сбог владаюче династийе, и ньихови интереси су желеле да осваяю не само становништво и територию из свог етноса и народа, а све ща би могли да оплячкаю. Пре свега е необходно да се успомене српско-бугарски рат от 1885 годину, кой е био са нища непредизвикана агресия на кнез Милан Обренович над Бугарию. Осим тога, српска влада от Времена шовиниста Илия Гарашанина са неговом книгу Начиртание е хтео да Србия инвазуйе над бугарском етносу и да засвая бугарски тириторие а не да освободжуе српско население у Косову, Санджак, Босну из турску и аустрийску окупацию. Тречи грех српску политику код Бугарию е српска наоружена пропаганда и терор над бугарско население у Македонии. Четврти грех е вещачко стваранье на македонску нацию, при положение да српски шовинисте су се убедили да от македонцима не може да се створе срби, айде да ги ствараю на македонци – некаква нова нация.
Бугарски злочинства су факт у том устанку, како е и факт злочинство част от устанника у Босилеград.
Хочем да додадем, да становништво у областима око границе най-йе било осазнато още у српско-бугарски рат 1885 године, да бугари и срби су врло близки народи или даже срби и бугари да су едан народ. Тия люди су отказували да се мобилизираю и у српску и у бугарску армию и су причали – какав е тай рат – та ви сте едно – срби и бугари, братови. То су мишленя на становницима у Ниша, Пирота, Трн, Враня, Брезник и тако далье. Например диалект у Трън и Пирот е исти. Е немогу да разумем како осим са шовминистичку пропаганду данашни Пиротчанье су прави срби а данашни Трънчанье исто така прави бугари. Ми покрайгранично становништво меджу ових две братске државе смо най-више жртве на шовинистичну пропаганду и брат е поделен от брата а сестра от сестру.