Пре два месеца приметили смо први инцидент Арапског пролећа 2.0 када је, као резултат скоковитих цена хране, енергије (и свега осталог), хиљаде бесних Ирачана изашло на улицу да протестује.
Непотребно је рећи да њихове жалбе нису наишле на велику пажњу, а у међувремену су цене хране само додатно експлодирале на свеже рекордне високе нивое, далеко надмашивши нивое постигнуте 2011. године када су немири против, погађате, цена хране срушили већину политичких режима у Блиски Источној Африци (не без неке подршке ЦИА).
И док цене хране стално расту, протести широм сиромашних земаља настављају да ескалирају, а у четвртак су избили протести у Ирану који су довели до најмање 22 хапшења, након што је влада смањила субвенције за храну, што је довело до пораста цена док су се власти спремале за нове немире у наредним недељама, преноси Фокс њуз.
На видео снимцима који се деле на друштвеним мрежама, демонстранти се могу видети како марширају кроз Дезфул и Махшахр у југозападној провинцији Кезестан, узвикујући „Смрт Хамнеију! Смрт Раисију!” позивајући се на иранског председника Ебрахима Раисија који је обећао да ће отворити нова радна места, укинути санкције и спасити економију.
Ирански државни медији нису јавно говорили о протестима, али их је пратио Национални савет отпора Ирана, опозициона група. На снимцима које је поделио НЦРИ види се како демонстранти пале војну базу Басиј у Џонегану, граду у централном округу округа Џонегхан.
Riots in Sri Lanka after the local green movement’s ESG organic farming beliefs were implemented into law.
Crops failed. There is not enough food. People are beating up police and burning down politicians houses.
Don’t let it happen here, avoid ESG.
— jeet ਪ੍ਰਭਜੀਤ🦎🌋🐊 (@jeetsidhu_) May 12, 2022
„Свакако често видимо овакве врсте протеста у Ирану. Сваки пут се ради о различитим претпоставкама – цена јаја, цена гаса, цена хлеба, али истиче се порука коју подржавају слогани који се чују широм демонстрација и оне су исте; они протестују против потпуног бруталног режима”, рекла је Лиза Дафтари, експерт за Иран и главни уредник Фореигн Деска-а.
„Очигледно је и из чињенице да ови протести више нису ограничени само на Техеран, главни град и друга урбана подручја. Видимо протесте широм земље у урбаним и руралним подручјима и широм веома огромног и разноликог иранског становништва”.
Дафтари је у праву, и то не само у вези са Ираном (и Ираком), већ и са Шри Ланком, где су демонстранти љути због високих цена свакодневних роба, укључујући храну, спалили куће 38 политичара док је земља погођена кризом све више тонула у хаос, при чему је влада наредила трупама да „пуцају“.
Полиција ове острвске државе саопштила је у уторак да је, поред уништених кућа, још 75 оштећено јер љути Шриланчани настављају да пркосе полицијском часу широм земље у знак протеста против, како кажу, лошег понашања владе у најгорој економској кризи у земљи од 1948. године.
Министарство одбране је у уторак наредило војницима да пуцају у свакога ко је затечен да оштећује државну имовину или напада службенике, након што је у насиљу од понедељка погинуло најмање девет људи, наводи ЦНН; нејасно је да ли су сви смртни случајеви директно повезани са протестима. Више од 200 људи је повређено.
Нација од 22 милиона становника бори се са разорном економском кризом, са растућим ценама свакодневне робе, а већ недељама постоји широка несташица струје. Од марта, хиљаде антивладиних демонстраната изашло је на улице, тражећи да влада поднесе оставку.
Војска је морала да спасава одлазећег премијера земље Махинду Рајапаксу у операцији пре зоре у уторак, неколико сати након што је поднео оставку након сукоба између про и антивладиних демонстраната. Војска је позвана након што су демонстранти два пута покушали да пробију приватну резиденцију премијера Темпле Трес током ноћи, рекао је високи безбедносни извор за ЦНН.
Рајапакса је поднео оставку након што је на телевизијским снимцима у понедељак приказано како присталице владе, наоружане моткама, туку демонстранте на неколико локација широм престонице и руше и пале њихове шаторе. Десетине кућа је запаљено широм земље усред насиља, према сведоцима са којима је ЦНН разговарао.
Наоружане трупе биле су распоређене да растерају демонстранте, док се на видео снимцима види како полиција испаљује сузавац и водене топове.
Sri Lanka people are done with corruption, PM steps down, curfew is set, riots and fires breaking out. 8 dead, hundreds injured & your government wants you to focus on Ukraine. pic.twitter.com/HDf6uKyEg1
— bu/ac (@buperac) May 14, 2022
Остаје нејасно да ли ће полицијски час и премијерова оставка бити довољни да задрже протесте у све нестабилнијој ситуацији у земљи.
Многи демонстранти кажу да је њихов крајњи циљ да приморају председника Готабају Рајапаксу – премијеровог брата – да се повуче, нешто што он до сада није показао да има намеру.
Враћајући се на растуће цене хране које имају прилично смртоносни и дестабилизујући утицај на углавном сиромашне нације света, оне које немају мрежу социјалне заштите, Голдман је недавно објавио питања и одговоре о глобалној инфлацији, у којем банка сагледава последице глобалне кризе хране која се из дана у дан само погоршава. У наставку наводимо неколико делова из питања и одговора:
П. Колики је шок за глобалне цене хране?
О: Прилично велики, али не без преседана, и мањи од шока у односу на цене енергије.
Амерички ГСЦИ индекс пољопривреде и сточарства повећао се за 17% током прошле године и за 75% од почетка пандемије. Ови потези су слични онима из 2008. и 2012. године, али су мање велики од тренутног раста цена енергије. Амерички ГСЦИ енергетски индекс је порастао за 70% током прошле године и за 110% од почетка пандемије. Пољопривредна роба је забележила оштрије повећање цена од сточне робе са повећањем ГСЦИ индекса пољопривреде од 21% током прошле године и 90% од почетка 2020. Цене пшенице су посебно нагло порасле од друге половине 2020. због неповољних временских услова и већих улазних трошкова.
П. Како рат у Украјини утиче на глобалне цене хране и какви су изгледи?
О. Поремећаји у снабдевању у вези са ратом допринели су порасту цена пшенице и уљарица. Наши робни стратези очекују да ће цене пшенице порасти до 15% у наредних неколико месеци, уз ризик пораста за следећу годину.
Рат у Украјини озбиљно је пореметио испоруке житарица и уљарица из региона. Активност комбинованог превоза расутих терета у лукама Русије и Украјине опала је за 50% у поређењу са просеком 2021. Рат ће такође вероватно умањити будућу производњу тако што ће прекинути украјинску пролећну садњу кукуруза и сунцокрета и жетву пшенице. Русија и Украјина заједно чине 13% и 8% глобалне производње пшенице и уљарица, респективно, при чему се земље CEEMEA посебно ослањају на увоз хране из региона. Као резултат тога, фјучерси на пшеницу и уљарице су порасли за 30% и 25% од интервенције, респективно, са већ високих нивоа.
Иако регион игра важну улогу у глобалној производњи хране, удео Русије у глобалној производњи енергије је још већи. Ово помаже да се објасни зашто су цене енергије генерално порасле више због интервенције него цене хране.
П. Какав је утицај виших цена хране на куповну моћ потрошача у поређењу са економијама?
О. Допринос хране и пића главној инфлацији CPI у односу на претходну годину највећи је у CEEMEA, а затим следи Латинска Америка (2,8пп). Доприноси су мањи у ЕМ Азији, искључујући Кину (2,3пп), у ДМ (0,8пп) и Кину (-0,5пп).
Допринос хране инфлацији већи је у ЕМ него у ДМ, иако то није без преседана за Латинску Америку и ЕМ Азију (искључујући Кину). Иако је мање повишен него у поређењу са ЕМ, тренутни допринос ДМ у храни од 0,8пп је највећи забележен, и то још од 1996. године.
По земљама, допринос у храни је највећи у Турској (23пп) и Русији (4пп), али негативан у Кини на -0,5пп. Веома велики допринос Турске одражава оштру депресијацију валуте, ослањање на увоз житарица, уљарица и уља из Русије и Украјине и суше. Велики допринос у храни у Русији делимично одражава недавну потражњу изазвану ратом због гомилања некварљиве хране. Коначно, дефлација хране у Кини одражава превелику понуду свиња.
П. Које су кључне импликације повећане инфлације хране на финансијска тржишта?
О. Притисак на повећање каматних стопа ЕМ и негативни ефекти на кредитна и девизна тржишта у граничним економијама које се суочавају са оштрим погоршањем услова трговине „претежно за храну“.
Даља повећања цена хране би вероватно извршила притисак на повећање на глобалне, а посебно на ЕМ стопе, имајући у виду ионако веома високе нивое инфлације, а често и мање добро укорењена инфлаторна очекивања. Утицај на каматне стопе ДМ требало би да буде више ограничено, иако цене хране такође утичу на краткорочна инфлациона очекивања ДМ.
Висока инфлација хране такође може имати негативне ефекте на кредитна и девизна тржишта у граничним економијама које се суочавају са оштрим погоршањем услова трговине. Услови трговине „само за храну“ су се погоршали у око 80% ЕМ-а ове године. Користећи податке о овим условима трговине, пондерима CPI за храну и фискалним билансима, наши ЕМ стратези закључују да су гранична тржишта суверених кредита у Египту, Гани, Тунису и Мароку посебно подложна шоковима инфлације хране. Растућа инфлација хране такође може допринети социополитичким немирима у земљама са нижим приходима, као што је тренутно случај у Шри Ланки.
