Српска беда на путу свиле

У Београду је јуче почео дводневни самит Кине и 16 земаља централне и источне Европе. Србија се нада да ће као земља домаћин својим пројектима додатно привући инвеститоре са Далеког истока.

Друга економија света са вишком новца и сталним привредним растом најавила је још пре три године да је за централни и источни европски регион издвојила 10 милијарди долара. Да би се тај новац у виду повољних кредита утрошио на корист обе стране, потребни су добри пројекти. Србија је већ има пословно искуство са Кинезима који су урадили ревитализацију ТЕ Колубара, учествовали у изградње дела Ибарске магистрале и моста Земун-Борча.

Пројекте у које се српска влада узда да ће у будућности бити реализовани уз помоћ кредита са Далеког истока су ревитализација пруге Београд-Будимпешта, са могућношћу да се брза пруга продужи и јужно до Солуна, где су Кинези протеклих година закупили део пирејске луке, неопходне за пласман њихове робе ка Европи. Ту је и изградња новог блока Термоелектране Костолац, а Кинезима ће бити понуђен и пројекат изградње индустријске зоне око Уба, као и обилазнице Бели поток – Винча – Панчево, са мостом преко Дунава.

Србија је заинтересована да кинеским партнерима понуди да кроз концесију учествују у изградњи Коридора 11 (Пожега-Бољаре), Моравског коридора (Појате-Прељина) и деонице пута Сурчин-Обреновац. Према неким сазнањима, добиће позив и да се укључе у реализацију аутопута Београд-Темишвар. Ради се превасходно о кредитима, затим концесији и јавно-приватном партнерству, али су уочи почетка самита поједини београдски медији изашли са тврдњама да су Кинези заинтересовани и за куповину крушевачког Рубина и Пољопривредног комбината Београд (ПКБ).

Од бројних жеља за сада је најизвеснија реализација пројекта пруге Будимпешта-Београд, не само зато што су заједнички наступају Мађарска и Србије, већ зато што је за она као транспортни и логистички пут за кинеску робу и услуге, у интересу пре свега Пекинга. О томе је у ауторском тексту за српску агенцију говорио и кинески премијер.

– Базиран у грчкој луци Пиреј и железничкој прузи Београд-Будимпешта, Јужни пут би могао да буде копнено-поморска експресна линија између Кине и Европе – наводи Ли Кећанг.

За разлику од српских политичара који умеју да упадну у еуфорију кад је реч о могућем даљем партнерству са Кином, саветник за страна улагања Милан Ковачевић упозорава да Србији није тренутно приоритет изградња брзе пруге Београд-Будимпешта.

– Нисам баш одушевљен аранжманима са Кином јер се не зна који је рок отплате кредита – каже Ковачевић, подсећајући да је и из досадашњих пројеката у Србији много већу корист имао Пекинг него Београд.

Да та матрица са “готово бескаматним кредитима”, како их је јуче оценио шеф српске дипломатије Ивица Дачић, није другачија од оне коју нуди Запад, види се и по томе што Кина условљава да њене компаније изводе радове.

– А кад они изводе радове, много увозе из своје земље, о чему говори да је у 2013. било милијарду и 600 милиона долара увоза из Кине – констатује Ковачевић.

Критичан је и Ковачевићев колега Махмут Бушатлија који тврди да кинеска делегација у Србију не долази да би договорила инвестиционе послове у региону.

– Само кад погледате јавно доступну листу учесника на том скупу постаје сасвим очигледно какве су кинеске намере. У Београд долазе њихове грађевинске компаније, фирме за опрему и једна трговинска. Дакле, они настоје да овај скуп искористе како би нам продали своје услуге – тврди Бушатлија и закључује да се од самита Србија може надати само “повећању јавног дуга”.