Српска деца у пауковој мрежи

У спрези са поданичком, корумпираном домаћом елитом, западне демократе успеле су од Србије да направе интересну губернију и пробни балон најпоћуднијих прохтева и циљева. Србији је угушeна производња, распродате фирме, преузето тржиште. У земљи екстремних социјалних разлика робовске радне снаге, где је најуноснија привредна грана продаја магле, у припреми је и последњи удар на понижене и обесправљене масе. Под кринком грађански, законик који ће се у скупштинском дому наћи следеће године, темпиран је да преотме последње, по божјим и људским законима неотуђиво и једино преостало осиромашним и обезглављним грађанима! Властити пород и породицу! Позивајући се између осталог на српство, традицију и постојање истоименог закона у српској прошлости. 

У Србији је 2003. године формирана rадна група за израду нацрта закона о својинским односима, којим би се разрешиле све имовинске дилеме по питању својине, убрзао рад на текућим и битно смањио број потенцијалних спорова. Уместо постојећег закона о својинском праву из 1980. године који има 60 чланова нови закон предвиђао је преко 600 чланова, који би разрешио питања својине земљишта под објектом, међа, службености, суседских права… Председник радне групе нацрта закон, који је окончан 2007. године, био је проф. Владимир Водинелић, који је према написима из штампе у то време изражавао уверење да ће закон бити усвојен 2008. године. “Све странке се залажу за владавину права, тако да нема ниједне партије која ће подржати безвлашће и обесправљеност”, изјавио је 2007. проф. Водинелић. 

Од тада је прошло осам година. У Србији су се смењивали кабинети и владе, а од усвајања фундаменталног закона који би регулисао својински хаос и потенцијалним инвеститорима препоручио Србију као земљу јасних правила, ни трага. Уместо прописа који ће решити питање својине, на помолу је закон, којим грађани постају својина државе. Ово под корицом ткз. Грађанског законика, који породицу развлашћује основне функције. Васпитну улогу која је од Нојевих дана припадала родитељима, преузима орган старатељства. Родитељима се одузима ауторитет, а породици приватност у корист државе као врховног арбитра. 

Грађански законик као кровни, обухвата својинско, облигационо, наследно, као и породично право чије су решења у најави, последњих месеци извор жестоког сукоба у јавности. Спорна је пре свега дефиниција брака, коју закон, уместо досадашње “заједнице мушкарца и жене”, сада формулише као “унију два бића”. Овим се први пут, код нас и званично анулирају разлике између класичних и истополних бракова, фактички легализује хомосексуалана заједница. 

Најављени закон легализује “рађање за другог”, кроз институт ткз. сурогат материнстава, што прети да Србију као земљу сиромаштва и беде, упркос властитој белој куги, претвори у фабрику, инкубатор беба. Противници сурогат материнства упозоравају да овакакав закон подстиче трговину. И бизнис “изнајмљивања трбуха”. 

Неплодни и хомосексуални парови са запада моћи ће да дођу и изнајме жену да им на свет донесе дете. Незапослене жене у Србији служиће као инкубатори беба, што је то већ пракса у неким јужноазијским земљама, попут Индије, где се годишње од тог бизниса обрне 400 милиона евра. 

Највише полемике, бојазни, и критика у новом породичном закону тиче се забране телесног кажњавања детета. Најављена криминализација родитеља и погубне консеквенце овог законског решења, забринули су интелектуалне кругове у Србији, који су се почетком године обратили апелом највишим представницима државе. 

Овај закон располућује породицу, позиционира децу и родитеље као две супротстављане стране, два антагонистичка табора, чије ће релације до најмањих детаља, убудуће надгледати држава. Дете добија улогу потказивача. 

– Родитељ ће бити одговоран за понашање свога детета до његовог пунолетства, при том му се одузима и најмања власт над дететом, право да утиче на њега и да га кажњава. Уколико се догоди да му тата лупи ћушку по гузи, а дете то пријави надлежној служби, родитељ ће бити проглашен кривим.Тако се под фирмом наводне бриге о правима детета, родитељима фактички одузима елементарна васпитна улога. Циљ закона коме кумују самозвани експерти, истурени играчи западних лобија и промотери невладиног сектора, при том добро плаћени, јесте уништавање породице и српског детета – тврди др Миша Ђурковић, један од потписника апела. 

Како забрана телесног кажњавања (благи ударац отворном шаком по гузи) не би остала мртво слово на папиру, држава – центри за социјални рад добијају нову улогу. 

На пријаву првог комшије, или властитог детета као потказивача родитеља на сцену ступа орган старатељства. Обилази породицу, позива родитеље на сеансе и соли памет како да васпитавају дете. Службеник старатељства се у очима детета поставља као врховни ауторитет и заступник његових интереса. Уколико се радња телесног кажњавања понови, чак ни то, довољно је да вас дете или зли комшија пријави, на вратима се појављује орган старатељства, коме ће законски бити омогућено да одузиме дете, без суда и доказног поступка, као што се то увелико практикује у скандинавским земљама. То је тоталитаризам на делу, Велики брат на мала врата. 

Грађани се углавном сећају случаја пре три године у Америци, када је нека наша породица сликала своју децу голу док су се купала. Кад су то сазнале њихов службе, кренули су у поступак одузимања деце, и родитељи их буквално више никада не би видели да се наша дипломатија није умешала. Под фирмом заштите и бриге о правима детета, оваква пракса отимачине деце од стране социјалних службе, већ годинама хара у скандинавским земљама. Како су на удару легализоване пленидбе деце углавном биле имигрантске породице, и то Руске, Русија је основала радна тела, удружења са задатком да посредују код норвешких власти, како би спречила отмицу деце својих грађана. 

Измене породичног закона такође предвиђају либеразилизацију усвајања наше деце страним држављанима. Орган старатељства ће родитеље проглашавати неподобним и одузимати децу, коју ће прво понудити нашим хранитељским породицама, а потом и као извозни артикал странцима. Српска деца ће бити јаничари новог доба!

Ђураковић указује да законе у Србији не доноси Скупштина, “већ правно оделење америчке амбасаде и њихове испоставе у лику повереника и заштитника”. 

-Третирају нас као окупирану земљу, у којој они преко мреже ткз. невладиних организација, ткз. независних институција, заштитника, повереника и медија пакују своје законске предлоге и притиском на власт потурају скупштини. И успева им, пошто су медији застрашени и послушнички, а власт корумпирана. Ово су фундаменталне ствари за наше друштво, и медији и државна телевизија би о томе морали да брује. Они ни речи, тајац. 

Истиче да у Србији ништа није препуштено случају. А упоредо са спорним изменама породичног закона, иде и Закон о родној равноправности. 

– Циљ тог закона је брисање полних разлика и стављање знака једнакости између хетересексуалних, хомосексуалних, трансродних сексуалних оријентација. У неким земљама званично постоји трећи пол, под назнаком “недефинисано”, док неке друге земље уводе правило да се пол детета више не уписује на рођењу, већ са пунолетством, да би се дете до тада определило. Па су у нашим школама децу почели да уче да је исто и сасвим неважно какве ће бити њихове сексуалне оријентације, и да ће са 18 година моћи да бирају да ли ће волети дечаке или девојчице. 

Под хистеријом ткз. људских права, у САД и неким европским земљама убрзано се ради на померању граница “сексуалних слобода”. Тако је недавно у парламенту Бундестага Етички одбор одлучио да озакони инцестуозне везе између браће и сестара, уз оцену да постојећи закон о криминализацији инцеста“представља неприхватљиво мешање у право на сексуално опредељење појединаца”.

– Основно право на сексуално опредељење одраслих браће и сестара треба да буде јаче и значајније него апстрактне идеје о заштити породице – саопштили су из немачког Етичког одбора. 

– Чуо сам да је пре пар година, негде регистрована партија која се залаже за легализацију педофилије над децом чак млађом од 14 година. Тако да и у другим земљама, не само Немачкој, постоје тенденције да се инцест декриминализује. На крају ћемо ваљда као животиње општити свако са сваким, педофилија, зоофилија, до потпуног уништења људског рода. Кад се разбије, атомизује породица, пропаст нам не гине – закључује др Миша Ђурковић. 

Да се под назнаком људских права ваља једна злосутна прича, наводе и подаци недавно објављени на нашем најчитанијем порталу. Под насловом “Застрашујућа статистика изван закона” објављене су бројке наводног истраживања у Америци у коме чак 27 посто њихових грађана признаје да је починило инцест са родитељом или чланом породице, док је чак 12 посто наводно призаје да је имало сексуалне односе са животињом. 

Подаци изазивају неверицу. Али спорно у овим “истраживањем” није само да ли су наведни подаци тачни, већ који је смисао њиховог пласирања?! Да ли је циљ пуко информисање радних људи и грађана?! Или заправо прикривена промоција “нових слобода”, и тихо померање граница разума!

Светлана НИколић, НСПМ