Британска девичанска острва назив су архипелага где је Синиша Мали годинама био директор неке оф-шор фирме, одакле је прешао у много бољу оф-шор компанију, звану Српска напредна странка.
Оф-шор је назив за организације чији су чланови толико дисциплиновани да могу да издрже више од 14 сати а да не оду у тоалет, популарни клозет.
Реч оф-шор је настала од српског шатровачког израза “шорати”, и говори о личностима којима је степен самоконтроле изражен много више него код обичних људи, па је једаред у Скупштини Србије примећено да премијер Вучић, генерални директор оф-шор компаније Српска напредна странка, пола дана није излазио из сале, после чега му је Зоран Бабић, председник оф-шор посланичке групе, рекао ду му се диви не само физички, него и ментално.
-Ви сте шампион оф-шора! – узвикнуо је Бабић, искрено.
Е сад, нису сви људи шампиони оф-шора. Рецимо, британски амбасадор Денис Киф отишао је на седми рођендан оф-шор компаније СНС и одмах му је било чудно што пет хиљада душа сатима седи, стрпљиво слуша и не излази из сале. Покушао је и он да се понаша оф-шор, али није ишло.
И у тренутку када је на бину изашао Емир Кустурица, мистер Киф се одлучио да потражи просторију где и цар иде пешке, и где, самим тим, и премијер Вучић понекад иде пешке. Али ретко.
-Није случајно што напад на Синишу Малог долази баш са Британских девичанских острва – рекао је у том тренутку са бине Емир Кустурица, што би вероватно изнервирало сваког пословично хладног Британца, да мистер Киф није био заокупљен разговором са српским шефом дипломатије, мистер Дачићем.
-Wхере ис тхе тоилет? – питао је шапатом мистер Киф српског шефа дипломатије који му је био најближи у првом реду.
-Шта кажеш, бре!? – одговорио му је мистер Дачић, дискретно.
-Wхере ис тхе тоилет? – поновио је мистер Киф.
-Какав, бре, тоилет! Ништа вас не разумем!
-Окаy! Wхере ис тхе лоо? – покушао је поново мистер Киф.
-Лу! Шта ти је то сад, човече!? Бабићу, молим те, је л’ разумеш ти шта прича овај Швеђанин? – упутио је српски шеф дипломатије мистер Кифа на Бабића, који га је после упутио на Гашића, овај на председника Николића, али је на крају имао среће – натрчао је на мистер Монтгомерија који му је објаснио да иде до врата, па онда лево, па десно кроз ходник, те потом иза првог ћошка.
Чињеница да се мистер Киф понаша атипично за један оф-шор скуп, те је трчећи изашао из велике дворане Центра “Сава”, није промакла новинарима, који су, наравно, уочили да се британски амбасадор, баш кад је Кустурица поменуо Британска девичанска острва, нешто жустро расправља са Дачићем, па са Бабићем, па са Гашићем, па са председником Николићем, те је настао британски девичански дипломатски скандал.
-Каква је држава ова Србија, одеш у тоалет на пет минута и одмах си у вестима на свим телевизијама! – размишљао је те вечери добри стари мистер Киф.
Британска девичанска острва су, иначе, архипелаг на ком углавном живе девице, па су сви домороци невини. Самим тим, невини су и сви директори оф-шор компанија са Девичанских острва, те уопште није јасно откуд оном сајту крик.рс идеја да Синиша Мали има 24 стана у Бугарској, од којих љубоморно крије 23, тако што је на 23 поштанска сандучета закачио празан папирић.
Осим ако сајт крик.рс није огранак бугарског Инфостана, па пописују ко није платио таксу за одношење ђубрета. Те су у евиденцији приметили 24 стана, чији је власник неки Станислав Велики, што је конспиративно име Синише Малог на бугарском.
Име Станислав и иначе је настало од споја речи “стан” и “славимо”, а познато је да Синиша Мали, сем што воли станове, воли и да “слави Београд”, те је цела ствар, ваљда, тако раскринкана. Осим што, уз Београд, убудуће има да славимо и Бугарску.
Имати 24 стана у једној згради сан је сваког амбициозног председника кућног савета, као и сваког перспективног члана СНС. Кад имаш 24 стана можеш себе истовремено прогласити за председника кућног савета, заменика председника кућног савета, помоћника председника кућног савета, благајника кућног савета, записничара кућног савета, помоћника записничара кућног савета и чланове кућног савета, чиме аутоматски постајеш мали кућни премијер Вучић.
Драган Шутановац који гради стан на пашњаку прве класе на слободарском Врачару, изјавио је ових дана да је паре за ту инвестицију добио од свог таста, иначе вокалног интерпретатора народне песме “Ја сам рођен у цвећу ливада”, која промовише пашњаке и ливаде без обзира на категорију.
Лепа Брена је у четвртак увече имала спектакуларан концерт у Софији где је изјавила: “Бугарска је моја друга домовина”, па остаје могућност да је Лепа Брена ташта Синише Малог, те ту лежи разрешење афере.
Политика је, иначе, последење уточиште сваког бескућника спремног да трајно реши стамбено питање, али се нико до сада није сетио да преко политике реши стамбено питање родбине до двадесет четвртог колена. Од три главна радикала, од којих су два ескпресно збрисала у напредњаке, пре деведесете године ниједан није имао стан у власништву.
Кућерак у Срему први је нашао Шешељ. И није нека локација – Батајница – али је назив улице био примерен четничком војводи – Посавских партизанских одреда. Ко се још сећа да је решење стамбеног питања Шешељ унео и у тестамент док је штрајковао глађу у Хагу, па су сви радикали у случају да је тада истрајао у посту, по његовој последњој жељи, требали да певају на спроводу народну песму: ”Има један кућерак у Срему”.
Кућерке у нешто мање ексклузивном Ју-бизнис центру онда су добили и Вучић и Тома. Баш у моменту кад су кућерке на Косову напуштали Срби уверени у радикалску мантру: ”Ако нас нападне Нато, много ће нас изгинути, али Шиптара на Косову више бити неће”.
Вучић је ваљда желео да му певају: ”Има један кућерак у Ју бизнис центру”, а Тома је неком трансакцијом у међувремену продао два стана, осам њива, четири српске земље и ко зна шта још, те купио мали четворособни стан у Булевару Авноја. Који је у међувремену прекрштен, па је морао да се исели да му не би певали: ”Има један кућерак у Булевару Зорана Ђинђића”. Синиша Мали ће у тестамент вероватнио унети да му једног дана певају: „Има једно 24 кућерка у Бугарској“.
Мали, додуше, није понудио да посети полиграфа, врховног напредњачког бога истине, али је предложио да се његови наводи испитају тако што ће се подвргнути тестирању на 24 интерфона.
-Ако 24 интерфона покажу да лажем, ја ћу поднети оставку – рекао је Мали и уреднику сајта крик.рс понудио да му поклони све станове за које докаже да су у власништву Синише Малог, а није их пријавио.
Тако да ускоро очекујете наслов у неком таблоиду: “Стеван Дојчиновић има 23 стана у Бугарској! Оклен паре фрајеру!?”
Дража Петровић, Н1.инфо
фото: Н1.инфо
