Српска дијаспора – фантомско бирачко тело?

Бирачки списак са 6,7 милиона имена укључује стотине хиљада држављана Србије који живе у иностранству – и који практично не гласају. Сасвим је друго питање да ли би дијаспора уопште требало да има право гласа.

Интересовање веома мало

Да би се ван граница Србије отворило једно бирачко место, потребно је најмање сто пријављених бирача, а на долазећим изборима биће свега 38 бирачких места ван Србије (поређења ради, само београдска општина Гроцка има 39 бирачких места).

Највише их има у Немачкој (седам), док у површином огромним земљама попут Канаде и Аустралије постоји само једно, односно ниједно бирачко место. У Хрватској српски држављани гласаће само у Вуковару, док ни у Црној Гори не постоји биралиште северније од Подгорице.

– Бирачи у иностранству јесу у неравноправном положају, али је бољи систем практично немогуће организовати – каже Зоран Лучић из Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).

Он додаје да је отварање биралишта у иностранству веома скупо, а да интересовање људи за изборе у матици ионако није велико, делимично јер су од Србије удаљени, а делимично јер бирачко место није иза ћошка. О алтернативним методама какве постоје у неким европским земљама – гласање писмом или путем интернета, Лучић не мисли ништа добро:

– Такве ствари се лако злоупотребљавају, а код нас по правилу злоупотребе остају некажњене. Поверење у фер изборе је ионако танко.

Бирачки списак броји 6.737.808 бирача. Колико њих заправо живи и ради у иностранству изгледа не зна ниједна од надлежних институција. У Републичком заводу за статистику кажу да ни на пописима становништва – последњи је био 2011. године – уопште не обрађују такав податак. Упућују на Европски статистички систем који је такође 2011. прикупио податке за 28 садашњих чланица ЕУ, као и Лихтенштајн, Исланд, Норвешку и Швајцарску. Ако је веровати тој статистици, у побројаним земљама има око 440.000 држављана Србије.

Дијаспора против ЕУ

– Излазност те популације је минимална тако да се партије нама уопште и не обраћају – каже Милан Чобанов, председник Централног савета Срба у Немачкој и члан немачких социјалдемократа.

Он додаје да је просечан “бекграунд и ниво образовања” људи у дијаспори такав да они “немају политичку свест ни у односу на Немачку, а поготову не у односу на Србију”. Због свега тога, могућност гласања у иностранству Чобанов види само као алиби да, ето, сви држављани Србије имају прилику да се изјасне.

– Готово је несхватљиво да се већина људи у дијаспори противи чланству Србије у ЕУ, иако неки од њих годинама и деценијама уживају благодети уређеног западног друштва, од тога да трамвај стиже на време и да су улице чисте, до тога да порески систем функционише. Али, као и до сада, ни 24. априла дијаспора се ништа не пита – тврди Чобанов, а преносе медији.

Вестионлине