Београд — Од три милиона зграда у Србији, 70 одсто нема изолацију, не само по европским стандардима, већ ни по нашим важећим домаћим прописима.
Отуда не чуди што су наша домаћинства највећи расипници енергије у Европи.
По новом Закону, сваки нови објекат треба да има изолацију од 12 центиметара стиропора, чиме се троши три пута мање енергије.
Влада је одлучна да кроз енергетску ефикасност побољша квалитет живљења и да штеди енергију. Први пут обухваћени су и социјални станови, а увођењем енергетских пасоша направљен је први корак.
Први енергетски пасош добила је пословна зграда на београском Дедињу. Потврду о енергетској ефикасности добиће ускоро још 150 зграда у Србији. Спречавању даљег расипања енергије требало би да допринесе и усвајање Закона о рационалној потрошњи.
Министарка енергетике Зорана Михајловић каже да је повећање енергетске ефикасности приоритет рада ове Владе и ресорног министарства, а да је циљ да се до краја године донесе Закон о рационалној потрошњи енергије и сви подзаконски акти, њих око 30.
“Да едукујемо грађане, да помогнемо не само грађанима него и привреди и комуналној енерегетици, како да будемо ефикаснији у штедњи енергије. Да се неко бавио енергетском ефикасношћу у претходном периоду, ми данас не бисмо увозили електричну енергију”, истиче Михајловићева.
Највећу енергетску ефикасност достигла је Данска, која је већ у трећем циклису обнове својих зграда. Србија се припрема тек за први циклус.
Предстоји доста рада, јер најчешћа слика српске куће или зграде показује неизоловане кровове, неомалтерисане зидове и врата и прозоре који не дихтују.
Када би се на кући од 200 квадрата, што је просечна површина куће у Србији, изоловала само фасада, домаћинство би годишње уштедело сто хиљада динара за грејање и хлађење, а инвестицију исплатило за две – три године. Министарство грађевина отворило је и сајт како би грађане обавестило о том послу.
“Направиће се једано координационо тело које ће пратити сва та збивања што се тиче енергетске ефикасности. Увећемо и награде и похвале и објављивање на том сајту која је најбоља зграда изграђена у том месецу, у години”, каже Јасминка Павловић из Министарство грађевина и урбанизма.
Обнову морају пратити повољни кредити. Први пут укључена је и Републичка агеција за становање, која управља средствима социјалог становања. На пролеће најављују почетек градње 1.700 енергетски ефикасних станова у 12 градова.
“Значи, покрива се не само социјално најугроженије становништво, него и оно становништво које има мала примања и на тржишту не може да реши своје стамбено питање”, каже директорка Републичке агенције за становање Маја Лакићевић.
РТС