Српска економија: Где смо реално у односу на обећања

Имајући у виду константна обећања о побољшању стандарда, већим укупним зарадама, повећања зарада у јавном сектору и очекивањима да се исто деси у приватном сектору (где је запослено 2/3 радника), на бази података звничних државних иституција (Републички завод за статистику и Народна банка Србије) специјализовнаи сајт (www.tradeeconics.com) прати економска кретања и врши прогноза за 196 земаља. Трејдинг Економикс омогућава својим корисницима тачне информације за 196 земаља, укључујући историјске податке за више од 300.000 економских индикатора, девизних курсева, берзанских индекса, приноса на државне обвезнице и цена робе. Подаци су базирани на званичним изворима, а не од извора  податка с треће стране, а чињенице се редовно проверавају да би се избегла одредјена недоследност. Тradeeconics.com је добио више од 270 милиона приказа страница из више од 200 земаља. У својим предвиђањима користе неколико еконономстријских модела од који су најпознатији модел покретних просека (АРИМА модели).

За анализу неколико кључни параметара економских кретања, односно њихов избор опредељење је било колико исти могу допринети промени основних агрегата који се најчешће промињу у медијима од стране политичара.

Потрошња:

Основни параметар раста стандарда и утицаја на укупну привредну снагу земље. Подаци о досадашњем кретању потрошње, неопходних за анализу кретања до 2018 године говоре да се иста неће значајније мењати. То директно кореспондира са анализом потрошње домаћинстава Републичког завода за статистику (Анкета о потрошњи домаћинстава) коју је аутор већ презнтирао јавности а део пренешен и у средствима јавном информисања.

Кретање ГДП (бруто друштвеног производа)

Основни параметар о економској снази једне земље. Његово тумачње је најчешће веома дискутабино и велики број људи не разуме ову категорију и због тога је погрешно тумачи. Детаљно објашњење постоји на сајту Републичког завода за статистику, то стварно јесте скуп свих произведених роба и пружених услуга на територији једне земље (производни принцип) али само уз једну малу напомену. Од тога треба одузети тзв медјуфазну потрошњу, додати порезе и одузети субвенције. Укупна реализација привреде Србије у 2016  је била око 80 милијради евра, а стварни допринос ГДП Србије је био око 19,9 милијради еура. Прогноза ове институције говори да се може рачунати под осталим непромењеним околностима да ГДП расте око 2-2,5% годишње

ГДП По становнику по теорији паритета куповне моћи

Овај параметар је битан јер говори о куповној снази оствареног друштвеног производа по становнику, тј, шта се и колико  може добара и услуга купити за остварени доходак. Наиме, куповна моћ становника је по земљама различита и зависна од много фактора. Један еуро или долар нема исту купоовну моћ  Америци или развијеним земљама Европе у односу на сиромашније земље. Куповна моћ је детерминантна економске снаге земље, и по правилу се за једну новчану јединицу може више купити робе и услуга у Србији или земљи сличних економских перфораманси него у развијеној земљ. Зато неколико пута већа примања у Немачкој не значе да ће за исти износ моћи да се купи неколико пута више роба. На овом сајту је већ објављено неколико радова на ту тему.

Инфлација:

Србија је већ неколико година у зонама ниске инфлације. Разлог је пре свега значајна пад потрошње, реланих доходака и кувне  моћи. Благи раст инфлације до 4% YоY је предвидјање ове институције до 4% до краја 2018 године

Наднице

Често истицано питање ових дана, поредити их са Еур и експлоатисати њихов раст у овој валути као успех није стручно прихватљи. Наиме, када долази до апресијације динара у односу на еур, наднице расту у еур а у динарима стагнирају. Ако чак у динарима и паду номинално (релано падаја кад год њихов номинални раст не прати кретање инфлације мерене ЦПИ – индексом потрошачких цена) у еурима могу расти ако еур  пада у односу на динар. Већа понуда девиза уз непромењену или слабију тражњу по закону понуде и тражње обара вредност евра. То је готово иманентно својство интервалутарног курса динара и еура у досадашњем периоду. Парадоксално, али за државу односно буџет то је и корисно јер расте увоз и на бази тога порез на додату врендост из  увоза, повећава се и основа за други фискални намет-акцизе.

Закључак

Ови подаци претстављају само потпору у закључивању да ће бити веома тешко  реализовати оптимистичне најаве о скором бољитку на макро нивоу. Неколико ограничавајућих фактора је константно присутно:

Проблем буџета. Приходи буџета су веома ниски у односу на потребе његових корисника. Равнотежа, односно контролисан и релативно мали дефицит је резултат ниских принадлежности корисника буџета и његове расподеле.

Незапосленост. Посебна тема јер се предвидја да ова категорија номинално има значајно смањење. Чак и званично подаци  говоре да се број креће око 700 хиљада јер овде није само питање броја који је скинут са евиденције и стекао статус запосленог лица, него и величине прилива нових незапосених лица. Ова лица долазе или по основу отказа из редовног или повременог радног односа или младих који су завршили различите степене школовања.

Пад потрошње становника је за претходних пет година био енормно велики и кретао се око 27% у 2015 у односу на потрошњу 2011 године. На ово треба додати и смањење капацитета потрошње велико броја становника који раде у јавном сектору, смањење плата, обезвредјења по основу инфлације и сл.

Са друге стране кумулирани и нерешени проблеми у значајном  броју сектора и активности говоре да је на сцени даља прерасподела богатства на оне субјекте који избегавају или утаје порез, коруптивне активности ни близу нису подношљивог нивоа, тако да земљу у наредном перуоду очекују значајни проблеми у остваривања како економске тако и социјалне политике. Србија на жалост нема дефинисану економску политику нити разрадјене сценарие релаизације и одговора на изазове окружења. Рањивост је пре свега у домену оних параметара на који се не може утицати. Енергенти су један од параметара који иде на руку тренутној стабилности. Прилив страног капитала такодје. Одлив по основу Страних директних инвестиција у значајној мери утиче на спољну ликвидност подотово ако позиције тзв ’’секундарног дохотка платног биланса’’ наставе са негативни кретањима (дознаке).

Проблем кумулирања спољњег дуга. Србија се задужује да враћа старе кредите и плаћа стално растуће камате. Прираст друштвеног производа није довољан за плаћање камата. Прираст друштвеног производа не доводи по повећања богаства нације већ обрнуто. Да би дошло до реалног повећања богатства, прираст ГДП мора бити већи од учешћа камата у истом.

Неефикасност значајног дела јавних предузећа. Сваки губитак у пословању доприноси смањењу ГДП. Објашњење је једноставно и своди се на то да држава то мора покрити као власник  капитала, односно пребацити кроз субвениције суму средстава, које се опет по методологији израчунавнаја ГДП одбијају од бруто додате врендости. Само је енормни губитак Железаре Смедерево утицао негативно да ГДП у износу од 0,19% кроз негативан допринос учешћу привреде у ГДП.

Драгован Милићевић, Макроекономија.орг