Упркос најавама из врха власти да ћемо ускоро живети боље, грађани Србије ни ове 2017. године нису осетили бољитак. Напротив, економски показатељи су забрињавајући, тако да и даље имамо две паралелне стварности. Једну, пројектовану у већини медија, да сваки дан живимо све боље, и другу, много суморнију, коју већина нас свакодневно живи.

План Владе Србије о расту бруто домаћег производа (БДП) у 2017. од три одсто није испуњен јер ће раст бити око два одсто, што је најмање у региону. Мањи раст се правда лошим временским условима због којих пољопривреда има слабије резултате, али и лошим управљањем Електропривредном Србије (ЕПС) јер је била мања производња угља. Међутим, и поред тога одлучено је да се од јануара 2018. године повећају плате у јавном сектору од пет до 10 одсто и пензије за пет одсто. Буџет за наредну годину рађен на процени да ће раст БДП-а у 2018. бити 3,5 одсто.

2. Штрајкови и протести

Током лета у Србији је био талас штрајкова и протеста. Штрајковали су радници Фијата, Гоше и Горења, а произвођачи малина и купина у неколико наврата су на протестима тражили веће откупне цене тог воћа. Штрајк у Фијату трајао је 25 дана, а завршен је потписивањем споразума о новом колективном уговору на три године, који подразумева повишицу у складу са званичном стопом инфлације, али и одустајање од штрајкова у том периоду.

Штрајк у Горењу такође је завршен споразумно, повећањем плата, док су радници Гоше безуспешно штрајковали неколико месеци тражећи исплату заосталих зарада. Гоша је отишла у стечај који је покренула београдска фирма АА Капитал консалтинг 2017 због потраживања од 400.000 евра. До априла ове године Гоша је била у власништву словачке фирме ЖОС Трнава која је своја потраживања пренела на ћерку фирму ЖОС Зволен кад је ту фабрику продала кипарском Лиснарту.

3. Одложен (опет) завршетак Коридора 10

Рок за завршетак Коридора 10 кроз Србију поново је померен, иако су надлежни из Владе Србије најављивали да ће ово бити последња година без тог аутопута. Највећи део Коридора 10 већ је завршен и коначно би целом дужином требало да буде изграђен наредне године. Незавршени су остали и тунели Манајле и Предејане, као и деоница Српска кућа-Левосоје, чија изградња је при крају.

Коридор 10 је један од најважнијих паневропских саобраћајних коридора који пролази кроз Србију и повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Македонију и Грчку. Градња Коридора 10 почела је пре више од 20 година, а од 2008. свака влада је обећавала да ће га завршити. Завршетак Коридора углавном је одлаган због проблема са извођачима, неодговарајућих пројеката, експропријације или додатних радова.

4. Криза у Агрокору

Криза у хрватском Агрокору прелила се и на фирме тог концерна које послују у Србији и још је неизвесно каква ће бити њихова судбина. У власништву Агрокора у Србији су трговински ланац Меркатор С, Фриком, Дијамант, Мг мивела, Суперкартица, Кикиндски млин и Нова слога. Те компаније за сада немају већих проблема, осим дуговања према добављачима, која за сада исплаћују у складу са договорима. Највеће дугове имао је Меркатор, а конкретна последица је продаја тржног центра Меркатор у Београду, како би се платили дугови према банкама и добављачима.

5. Почела изградња брзе пруге Београд-Будимпешта

Радове на модернизацији и реконструкцији железничке пруге од Београда до Старе Пазове, дужине 34,5 километара, почели су у новембру. Тиме је званично почела изградња брзе пруге од Београда до Будимпеште на којој би возови требало да иду брзином од 200 километара, уместо садашњих 70.

Та деоница се финансира кинеским кредитом, а радове, у вредности 350,1 милион евра, изводе кинеске компаније. Планирано је да деоница буде завршена у року од три године, а комплетна брза пруга Београд-Будимпешта за шест година. Укупна вредност радова у Србији, на прузи до границе са Мађарском дужине 184 километра, је око две милијарде долара.

6. Концесија за аеродром

Влада Србије је у фебруару објавила јавни позив за концесију за београдски Аеродром “Никола Тесла” на који су у децембру стигле четири валидне понуде, док је један од квалификованих понуђача, кинески конзорцијум, одустао. Од те концесије се очекује једнократна уплата у буџет од око 400 милиона евра.

7. Напредак (минимални) на листи “Дуинг бизнис”

Србија је по лакоћи пословања напредовала за четири места на листи “Дуинг бизнис” Светске банке за 2018. годину и са претходне 47. позиције попела се на 43. место, међу 190 земаља. По појединачним областима Србија је била најбоље рангирана у прибављању грађевинских дозвола, где је заузела 10. место, док је најслабије резултате остварила у области прикључења на електромрежу, за шта је потребно 125 дана, па је по том критеријуму пала за четири места на 96. позицију. Лоше су оцењене и области које се односе на добијање кредита, заштиту мањинских акционара и плаћање пореза.

8. Продата Галеника

У новембру је, после неколико неуспешних покушаја приватизације, продата београдска фармацеутска компанија Галеника. Купац је компанија “Елиус” из Луксембурга која је повезано лице ЕМС С/А, највеће фармацеутске компаније у Бразилу. За 93,7 одсто капитала Галенике плаћено је 16 милиона евра, а почетна цена је била један евро.

Нови власник те фабрике морао да уплати и 25 милиона евра да би измирио њена дуговања према банкама, као и додатних 200 евра по години стажа за запослене који су се определили за добровољни одлазак, да у наредне две године инвестира 5,5 милиона евра, и да број запослених на неодређено време не спушта испод 900. Пре приватизације Галеника је имала 1.400 радника, а за социјални програм определило се њих 250.

9. Фондови ЕУ ИПАРД за пољопривреду

Министарство пољопривреде Србије расписало је први конкурс за коришћење бесповратних средстава из претприступних ИПАРД фондова Европске уније и то за набавку трактора и друге механизације, за шта је укупно намењено 8,3 милиона евра. Србији је за програмски период 2014-2020. на располагању укупно 175 милиона евра, од чеге ће наредне године бити доступно око 50 милиона евра.

10. Јефтини станови за припаднике “министарстава силе”

Влада Србије је у децембру одлучила да финансира изградњу јефтиних станова за запослене у војсци, полицији, Безбедносно-информативној агенцији и Заводу за извршења кривичних санкција, о чему ће морати да донесе “лекс специјалис”, како би пројекат добио статус јавног интереса. Радови би требало да почну на пролеће, а цена квадратног метра ће, према првим рачуницама, бити просечно око 500 евра. Објављено је да у полицији има 20.000 људи који немају решено стамбено питање, у војсци 14.000, а 1.500 у БИА.

Вестионлине