БЕОГРАД – Влада Србије требало би да држи под контролом ниво регулисаних цена, а уколико пољопривредна година буде уобичајена, очекује се стабилизација цена хране и њиховог утицаја на укупан раст потросачких цена, оценили су у четвртак домаћи аналитичари.
Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић навела је у писму упућеном премијеру Ивици Дачићу да би Влада без одлагања требало да утврди и реализује системске мере које би допринеле стабилизацији тржишта и смањењу нестабилности цена хране.
То је неопходно јер су актуелни притисци на инфлацију пресудно узроковани нестабилношћу на тржишту хране, наводи се у писму објављеном на сајту НБС.
Изузетно је важно и да влада утврди средњорочни оквир корекција регулисаних цена, навела је гувернер.
Економски аналитичар Иван Николић је рекао да је једна од “редовних обавеза” гувернера приликом одступања инфлације од пројектованог циља да обавести премијера да је дошло до тога и предочи му разлоге.
“Шта влада може да уради? Њен допринос треба да се огледа у умереном повећању контролисаних цена”, казао је Николић Тањугу, истакавши да у том смислу не би требало да буде неких напрасних одлука или недоговорених одступања.
Он је навео да су и мере које се тичу системског регулисања тржишта, односно борбе против монополских и олигополских структура, које лоше делују на раст цена, пре свега хране, у надлежности владе, никако у надлежности НБС.
Влада, према његовим речима, треба да се бори да тржисте ефикасно функционише што, како је оценио, није био случај у претходном периоду.
Николић је додао да је потребно успостави ефикаснију политику робних резерви и у случају да је поремећаја обезбеди интервентни увоз.
“Што се тиче контроле јавних расхода ова година би требало да буде много повољнија, него претходни период”, истакао је он.
Експерт Привредне коморе Србије Војислав Станковић рекао је је раст цена хране од априла до децембра 2012. године износио 6,6 процената.
“С обзиром на високо учесће хране у индексу потросачких цена од 38,8 процената, мишљења смо да храна није дала неки већи допринос с обзиром на пад пољопривредне производње због суше од 17,5 процената и због нешто веће тражње од понуде, која је традиционална због божицних и новогодишњих празника у првом кварталу сваке текуће године”, казао је Станковић.
Он је је истакао да свакако треба очекивати да ће мере аграрне политике посебно уредбе, које ће бити усклађене са законом о субвенцијама у пољопривреди и руралном развоју, дати основу пољопривредницима за повећање производње у овој години.
“Уколико буде година уобичајена, с стопом раста од три до четири одсто, с обзиром на нижу базу због пада пољопривредне производње у претходној години због суше, треба очекивати стабилизацију цене хране и стабилније учесће и раста тих цена на укупан раст потросачких цена”, нагласио је Станковић.
Међутим, према његовим речима, забрињава нешто друго – а то је раст регулисаних цена које су под контролом државе, пре свега гаса, енергената и комуналних услуга.
“Удео ових трошкова у цени хране није безначајан и само већа понуда хране може на неки начин да амортизује овај раст”, казао је он.
Према речима Станковића, у наредном периоду треба контролисати овај ниво регулисаних цена, додајући да храна неће бити од посебног утицаја на раст потрошачких цена, односно саме инфлације.
Члан фискалног савета Владимир Вучковић изјавио је да регулисане цене имају велики утицај на инфлацију и да би прецизан план промене регилисаних цена довео до бољег управљања инфлацијом.
На питање да ли је реално очекивати да инфлација у Србији ове године буде 5,5 посто како је планирано, он је одговорио да овај план тешко остварив.
“Прве пројекције показују да би инфлација у 2013. години могла да буде изнад овог плана, али у сваком случају знатно нижа него 2012. години”, оценио је Вучковић.
Танјуг
