Мањак улагања у пловне путеве, бране, насипе и канале упропашћава и сектор грађевинске индустрије који обично измиче пажњи када се нариче над суновратом те бранше– хидрограђевинске фирме. Крајем осамдесетих година, њихова перспектива је била добра. Планирало се подизање још 34 бране и уређење пловних путева Дунава и Саве, уредно се одвајало за редовно одржавање речних рута, насипа, брана и канала. До данас, сазидано је свега пет-шест брана. За Коридор 7, то јест Дунав, нема ни времена ни новца, чак се и за минимално дотеривање насипа и канала, како би макар само остали функционални, одваја све мање новца. Ангажман за оно мало инвестиција, које не плаћа држава већ их кредитирају странци, на тендерима добијају стране фирме – „Пор”, „Штрабаг”, „Алпина” укључујући и неке хрватске. Оне узимају референце и већину новца, док им наша оператива служи само као подизвођач.
Стешњене између лоших приватних газда, које су већину купљених фирми отерали готово до банкрота, беспарице и немара државе, хидрограђевинска предузећа одумиру. Некада их је било 42 и запошљавала су 2.800 људи, а данас, каже Љуба Јакшић, директор „Регулације” из Сремске Митровице, већина постоји само на папиру.
– Многа од њих радницима не исплаћују зараде јер им је рачун блокиран. Некима дугови премашују и сто милиона динара. Ако се настави овај тренд, за две-три године водопривредна предузећа нити ће моћи да привуку нове кадрове, нити ће имати новца да барем задрже старе – наводи Јакшић.
Када је Дрина навелико плавила пре две године, нигде у западној Србији није било оперативног водопривредног предузећа па је на терен позвана управо „Регулација”, која је на пола пута морала да одустане и врати се јер су путеви били поплављени, а мостови порушени, сећају се у „Србијаводама”.
– У водопривредним предузећима знају слабу тачку сваког локалног насипа, знају како доћи на критичну локацију ако је пут поплављен. Уколико допустимо да се она угасе, нестаће и њихово искуство, а онда не знам шта ћемо – кажу у том јавном предузећу.
За то што су приватизације водопривредних предузећа махом кренуле по злу Јакшић сматра одговорним нове газде јер, оцењује он, „да су заиста хтели да раде у тој бранши, не би фирме довели у колапс”. Доказа нема, али је њему замисливо да су нови власници били заинтересованији за испумпавање новца из фирми него за испумпавање муља из речних корита и осталог што спада у опис водопривредних послова. Ваљда се рачунало на то да ће држава, као што би и морала, редовно давати паре за радове нужне на водотоцима. Али њен буџет за ту намену се све више смањује. Српским финансијама ће сигурно бити неопходно још много времена да би се опоравиле, а није сигурно ни да више можемо рачунати на Светску банку за инвестиције у систем брана, насипа и канала. Јер пакет пројеката који нам јер она одобрила, већ је готово реализован и тек ће се видети да ли ће бити још једног.
– Сем у неколико изузетака, наше фирме су у тим пословима биле само подизвођачи. Тражили смо од државе да тендер буде такав да и оне могу равноправно учествовати, али она то није учинила. Нелогично је да се девизно задужујемо, јер Светска банка нам не даје донације већ кредите, а да се све ради домаћим материјалом и нашом радном снагом – напомиње Горан Родић, секретар удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије.
– Надамо се да ћемо идуће године из претприступних фондова добити новац за регулацију шест места на Дунаву критичних за пловидбу. Настојаћемо да услови на тендеру буду такви да и наше фирме могу да их испуне – каже Жанета Остојић-Барјактаревић, директорка Дирекције за пловне путеве.
———————————————————–
Спасавање водопривреде у Војводини
Први конкретан корак државе да спасе водопривредна предузећа повукла је Влада Војводине, која је предложила да јавно предузеће „Воде Војводине” докапитализује 16 водопривредних фирми са територије покрајине. Део средстава, којима би „Воде Војводине” стекле већинско учешће у капиталу тих предузећа, обезбедио би се из буџета покрајине.
– Стање у водопривредним предузећима у Војводини је шаролико. Нека стоје добро, док се већина приватизованих распада под теретом кредита – каже Атила Салваи, директор „Вода Војводине”.
Политика
