Невенка Ристић била је запослена у трговинском предузећу „Ексимкос” из Приштине. У Црну Гору је избегла 2000. године и била је уредно пензионисана. Иако је првобитно била на списку Косовске агенције за приватизацију за добијање средстава од продаје ове компаније, на интервенцију руководства фирме, Невенкино име „склизнуло је испод црте”. Наводно, због тога што активни радници имају предност у односу на пензионере.
Случај Невенке Ристић наводи се као пример у књизи Сандре Давидовић „Приватизација друштвених предузећа на Косову и Метохији под окриљем Унмик администрације”, коју су потписали и коаутори Данило Бабић и Јелена Пејић. Један од посебних проблема током процеса приватизације, којој се званични Београд супротстављао, али није успео да је заустави, тицао се и етничке дискриминације инвеститора и економских права радника. Да ли ће и појединачни случајеви заштите имовине бити тема у актуелним преговорима Београда и Приштине?
Питање имовине председник Александар Вучић оценио је као једну од кључних и најважнијих тема. Нагласио је да ће бити речи о приватној, друштвеној имовини, затим имовини СПЦ и привредних субјеката који су регистровани изван Косова и Метохије, а налазе се на тој територији.
„Решење проблема нам је неопходно што пре, јер нам је потребан дуготрајан мир између Срба и Албанаца… Неопходно нам је решење које би значило стварање неке врсте безбедности за наше грађане пре свега”, рекао је председник Србије.
Зна ли држава шта уопште има на Косову? И да ли је направљен попис власништва приватне, друштвене и црквене имовине? Према неким проценама, Србија на Косову има имовину вредну чак 200 милијарди евра. О колико великим парама је реч, најбоље говори податак да је вредност једнака петогодишњем српском бруто домаћем производу (БДП).
Према подацима Републичког геодетског завода у катастарским евиденцијама на Косову и Метохији као власништво Републике Србије уписано је 319.256 хектара, што чини трећину укупног земљишта на КиМ. Као друштвена својина уписано је 157.666 хектара, односно 14 одсто.
У чистој приватној својини српског и неалбанског становништва налази се 163.980 хектара, односно 15 одсто укупног земљишта.
Републичка Дирекција за имовину пописала је својевремено некретнине које наша држава има на КиМ: службене зграде (1,24 квадрата), пословне зграде (145.202 квадрата), стамбене зграде (24.688 квадрата). Уз то је евидентирано још 753.000 квадратних метара других грађевинских објеката, као што су ресторани, одмаралишта, спортски објекти.
Према подацима из књиге „Отворено о економији Косова и Метохије”, чији је аутор Ненад Поповић, бивши шеф Економског тима за КиМ, јавна предузећа из Србије имају на Косову 1.358 објеката, чија се имовина процењује на најмање 1,5 милијарди долара. Међу њима су ПТТ (130 објеката), „Железнице Србије” (55 објеката), ЕПС (18 објеката), „Србијашуме” (45 објеката).
Тако се књиговодствена вредност инфраструктуре и возних средстава „Железница Србије” процењује на 206 милиона евра. Ту имовину, између осталог чини 55 објеката, 330 километара пруга, 33 железничке станице, 19 дизел локомотива, 15 дизел моторних возова, 570 теретних и 45 путничких вагона.
Осим тога, ЕПС од 1999. године издваја између 20 и 22 милиона евра на годишњем нивоу за накнаде радницима који су од 1999. године бесправно остали без посла. Укупна процењена вредност електроенергетских објеката достиже 2,7 милијарди евра, показују подаци Канцеларије за КиМ.
Само геолошке резерве лигнита износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету.
Занимљиво је и то да је Аеродром „Приштина” још 2010. године дат на управљање турском концесионару на период од две деценије, по цени од 67 милиона евра.
Када је реч о „Трепчи”, од августа 2000. године, право управљања, по резолуцији 1244 преузео је Унмик, након чега је формирао и регистровао нови привредни субјекат.
Билансне резерве олова и цинка процењене су на 51 милион тона. Приштина већ 20 година покушава да преузме ову компанију, у чијој власничкој структури су уписане компаније из Србије. Највећи власнички удео у Трепчи има Фонд за развој Републике Србије (55,135 одсто). Званични подаци показују да овај фонд има удео у власништву 155 предузећа са КиМ.
Посебна прича је приватизација на КиМ која је обухватила око 660 друштвених предузећа, у којима је радило око 60.000 људи. Како је у својој књизи „Приватизација друштвених предузећа на Косову и Метохији под окриљем Унмик администрације” оценила Сандра Давидовић, тај процес имао је мноштво економских недостатака.
„Општи проблеми обухватили су одсуство озбиљних (страних) улагача, корупцију, обезвређивање предузећа ниском продајном ценом, одсуство јавне претходне процене капитала предузећа, губитак радних места”, наводи Давидовићева у својој књизи.
Предузећа су врло често у потпуности распродавана, а радници моментално отпуштени јер је инвеститору била атрактивна једино локација земљишта. У прилог томе говори и податак да је 313 друштвених предузећа продато за свега 383 милиона евра. Реч је о изузетно лошем учинку, јер је само једна фабрика на територији уже Србије (Дуванска индустрија Ниш) у процесу приватизације продата за 500 милиона евра.
Као један од упечатљивих примера економски лоше приватизације Давидовићева наводи „Пећку пивару”, која је продата по неколико пута мањој цени од тржишне – за свега 11.130 евра. И то једном од оснивача и финансијера такозване Ослободилачке војске Косова – Екрему Луки.
Србија је од почетка приватизације истицала своје право на предузећа на територији КиМ и захтевала од Унмика да узме у обзир податке о потраживањима којима располаже. Косовска повереничка агенција је пропуштала да одговори на обавештења надлежних српских органа у вези с правима власника и поверилаца.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
