НАПАДИ албанских хакера на српске сајтове све више узимају маха, а и поред непрекидног развоја техонолигије, у Србији се недовољно пажње посвећује заштити у “виртуелном свету”. Само у последњих неколико месеци, Албанци су оборили сајтове више градова и институција у Србији, а на мети су и званичне – интернет презентације Владе.
– Неко ће да помисли да су Албанци постали светски крем када је хакерисање у питању, али то једноставно није тачно. Сајтове нам лако обарају зато што су незаштићени. Одржавају их лоше обучени администратори, користе се слаби сервери, па су интернет презентације лак залогај и за хакера почетника – објашњава Милан Ковачевић, стручњак за информационе технологије и интернет администратор.
Према речима нашег саговорника, недопустиво је да већина сајтова предузећа и државних институција буде незаштићена од “сајбер” напада.
– Често се дешава да нам сајтове оборе и малолетници. Иако овакав начин хаковања није опасан, јер пролазе без веће материјалне или друге штете, увек остаје бламажа државе, што није занемарљиво – истиче Ковачевић.
Поред обарања сајтова, у свету се све више обраћа пажња и на одбрану од озбиљнијих сајбер напада. Јер, за шпијунирање, крађе, па чак и вођење ратова, некада су били неопходни огромни буџети и неустрашиви појединци, а данас је довољна и обична тастатура рачунара! Једноставно, хакерски напади су постали неизбежан начин за остваривање политичких, па и војних циљева широм света.
– У последње време посебно је популарна крађа података преко запослених у великим корпорацијама, који комуницијару преко јавне, прилично небезбедне електронске поште. Довољно је да се хакер “убаци” у мејл једног од запосленог, прати његове активности и тако открива поверљиве информације – каже Ковачевић, аутор електронске књиге “Криптографија у електронском банкарству”.
И када су будући ратови у питању, ниједна војска неће моћи да се нада тријумфу уколико поред најмодернијег наоружања, не поседује јединицу врхунских компјутерских зналаца. Док је за упад у рачунар стандардне заштите довољно и мање од минута, војне мреже представљају виши ниво и до њих је тешко доћи, с обзиром на то да се путања приступа константно прати. Ипак, и ту постоји решење, па би и најјаче војске у будућим ратовима могле да се сусретну са следећим сцеаријом: светла на пистама су погашена, подаци су или недоступни или су нетачни, телефони не раде…
ВОЈНОМ СИЛОМ НА ХАКЕРЕ Колико су “сајбер” напади уздрмали Америку најбоље показује податак да ће влада САД од сада хакерске упаде сматрати чином агресије и рата и против нападача одговорити војном силом. Поставља се питање ко ће бити мета америчке војске ако су нападачи тинејџери раширени по земљама широм света?
– Хакерска војна акција први пут је обављена 2008. године у Грузији. Тада су Руси оборили командни систем Тбилисија, добијен од САД, како би прикрили своје нападе. Руси спадају у топ класу хакерства, али су од њих још бољи Кинези – каже Ковачевић. – Американци доста улажу, али по стручности заостају. НАТО алијанса има неколико хакерских центара са посебно тренираним људима за упад и пробијање језгра. Један од њих је и у немачком градићу Рајнбах код Бона.
Исто као што не улаже у заштиту сајтова, Србија не схвата ни значајну улогу “сајбер ратовања”. Војска Србије остаје нема на “компјутерску одбрану земље”. Иако је опрема данас постала јефтина и приступачна, а стручњака не мањка, нико не долази на идеју о формирању хакерске јединице.
– Уколико би поново дошло до напада на Србију, попут НАТО бомбардовања, хакери би знатно могли да допринесу одбрани земље. Модерне армије попут НАТО функционишу преко “џи-пи-еса”. Ако би им неко омео навигацију или прекинуо комуникацију, имали би доста проблема. Да НАТО није имао сателите 1999. године, много би се теже снашао у нападу на тадашњу СР Југославију – закључује Милан Ковачевић.
Новости
