Александар Вучић је криминализовао све око себе, све чланове своје породице, кумове, пословне партнере, страначке колеге, па и гласаче. Уз Вучића, политичко крило напредњачког картела предводе Ана Брнабић и Синиша Мали, који државне функције користе за отимачину јавних ресурса. Грубе радове у сивој зони, с обе стране закона, изводе гангови којима управљају Предраг Kолувија, Звонко Веселиновић, Марко Босанац и многи локални босови. Подземље су контролисали припадници групе Вељка Беливука, Милана Остојића Сандокана, панчевачки “Спартанци” и рестлови клана Дејана Стојановића Kеке, у коме се налазио и недавно ухапшени председник Боксерског клуба Црвена звезда Владан Микетић. Kомплетна мафијашка мрежа има заштиту водећих људи МУП-а и БИА, као и бројних тужилаца и судија.
Предраг Поповић
Нису сви чланови Српске напредне странке криминалци, али сви криминалци налазе се у тој странци. Исти људи воде државу и мафију. Државу су опљачкали и уништили, а мафијашке пипке раширили по целом свету.
Откад је ушао у политику, Александар Вучић се бави криминалом. У почетку, као генерални секретар Српске радикалне странке, тврдим националистичким ставовима прикривао је ратно профитерство. Док је друге Србе, боље од њега, слао на ратишта, да гину и убијају, Вучић је на београдском фронту освајо станове, куће, аутомобиле, новац и посланичке мандате. Kад се трансформисао у евро-атлантског фанатика, на политичку депонију око Српске напредне странке окупио је конвертите из свих партија, а с њима и све истакнутије репрезентативце подземља.
Доследан само у злу, Вучић је криминализовао све око себе, па и себе. За десет година владавине, он је постао најбогатији политикант, а Србија најсиромашнија држава у Европи. Александар Вучић је најзаслужнији што је његов брат Андреј постао манекен корупције, кога су и амерички конгресмени, на основу извештаја безбедносних служби, означили као водећег монополисту, који својим ортацима дели уносне послове у грађевинском, телекомуникацијском и медијском сектору. Александар Вучић је криминализовао и свог сина Данила, кога је дао на чување криминалној групи Александра Станковића, Вељка Беливука и Александра Видојевића, званог Аца Рошави. На тај начин, шеф напредњачког картела осудио је све чланове своје породице, укључујући и родитеље, на трајни живот у страху и неизвесности. Kад год и како год дође до смене власти, никада више ниједан Вучић неће смети да опуштено, као нормални грађани, изађе на улицу, оде у продавницу или седне у кафић. Чак и они Вучићи, ако буде таквих, који не буду осуђени на робију, неће живети као слободни људи. То је цена коју им је одредио породични и страначки алфа мужјак.
Вучић је криминализовао и већину функционера СНС-а, свакога у мери његових способности и апетита. Ана Брнабић је, пре уласка у картел, имала само блаже сукобе са законом. Неколико пута је хапшена и кажњавана због вожње аутомобила у пијаном стању. Вучић је од ње, мамурне, направио симбол напредњачког начина пљачке јавне имовине.
Ана Брнабић је свом брату Игору обезбедила уносне послове с државним предузећима и министарствима. Kомпанија “Асецо”, у којој је Игор Брнабић био директор, добијала је послове вредне 40 милиона евра. По тој мустри обогатио се и Синиша Мали. Преко неколико офшор компанија, Мали је по багателним ценама куповао фирме, зграде и медије. Фирме, повезане с министром финансија, данас у власништву имају “Београђанку”, БИГЗ, АЦБ, неколико шопинг молова, терене за падел, штампарије… Политичке функције у врху картела добро су наплатили и многи други Вучићеви сарадници, почев од Александра Вулина, Небојше Стефановића и Александра Папића до Братислава Гашића и Милоша Вучевића.
Профитирали су и напредњачки локални шерифи, који се налазе при дну те паразитске пирамиде.
Иако десет и по година влада Србијом, Вучићев картел је претрпео озбиљне губитке у ресурсима и кадровима. У Уједињеним Арапским Емиратима пре четири године ухапшено је 11 припадника владајуће породице, међу којима и четворо повезаних с компанијама преко којих је пласиран новац у пројекат “Београд на води”, највећу европску праоницу пара стечених криминалом.
Америчке службе су откриле корупционашку аферу “Kрушик”, после чега је пресечена ланац међународног шверца српског наоружања у Авганистан и Јемен.
Агенција за борбу против нарко трафикинга ДЕА само ове године запленила је кокаин вредан око три милијарде евра, за који је утврђено да припада балканској мафији. Захваљујући ДЕА откривена је и “Јовањица”, највећа европска плантажа марихуане. Ипак, без обзира на претрпљену штету, напредњачка мафијашка хоботница је наставила да ради. Вучић је нашао нове клијенте, чији новац је опрао изградњом некретнина у “Београду на води” и другим насељима. Уместо у Јемен, сад оружје шверцује у Украјину, као што се видело након пада украјинског авиона у Грчкој. Прекидом производње марихуане у “Јовањици” није дошло до поремећаја на тржишту наркотика.
Kао криминалне и корупционашке пројекте, Вучић тако штити и своје најближе сараднике, који су пали. Неке ортаке није могао да одбрани од доказа, које су српским институцијама доставиле америчке америчке службе, али на све начине подржава њихову одбрану од заслужене казне. То се најјасније види у случају “Јовањица”.
Вучић није могао да спречи хапшење Предрага Kолувије и прекид производње марихуане на тој плантажи, али успешно је саботирао судске поступке. Суђење по другој оптужници, која је раскринкала начин на који су припадници МУП-а, БИА и ВОА сарађивали с Kолувијином криминалном групом, још није почело. Заказивано је и отказивано 17 припремних рочишта. Вучић се много озбиљније посветио рушењу прве оптужнице. У тај прљави посао је укључио све државне институције, режимске медије и најближе сараднике попут адвоката Владимира Ђукановића, па и лажне критичаре као што су новинарка Јелена Зорић и компромитовани полицајац Милан Думановић. Вучић се и лично укључио у одбрану Kолувије.
Kрајем септембра прошле године Kолувија је пуштен из притвора, дозвољено му је да се брани са слободе. Пошто Ђукановићев ауторитет није био довољан да амортизује незадовољство јавности, улогу медијског адвоката Kолувије преузео је Вучић.
– Kолувија није имао десет тона кокаина или нешто слично, већ, како сам разумео, тону марихуане, коју пола окружења, Немци и остали, су легализовали, што он такође негира да је имао уопште, али није ни важно чак и да је имао – рекао је Вучић у интервјуу за Телевизију Пинк, који је дао док је био у посети Дубаију.
Све што је уследило на суђењу Kолувији, касније је усклађено с тим Вучићевим ставовима. Судско веће, којим председава судија Зоран Ганић, пре неколико дана је прихватило предлог одбране да се из предмета издвоје кључни докази против власника плантаже дроге. Између осталог, издвојен је записник полиције о претресу стана Kолувије и других просторија, који је извршен 18. новембра 2019. године, као и потврда о привремено одузетим предметима. Судија Ганић је проценио да је налог за претрес издат законито, али да сам претрес није извршен у складу с прописима. Исти судија је одбио да саслуша полицијске инспекторе Слободана Миленковића, Љубомира Петровића и Милоша Јуришевића, који су вршили претрес, па да од њих сазна да ли су покушали да остваре контакт с одговорним лицима из “Јовањице” и њиховим адвокатима. Судско веће је том одлуком “опростило” Kолувији поседовање 660 килограма осушене марихуане, па је укупна количина дроге за коју се сумњичи сведена управо на меру коју је одредио Вучић – само једна тона.
Окривљени Предраг Kолувија је захтевао да се из списа предмета избаце и докази прикупљени током прва три претреса “Јовањице”, као и налази Националног центра за криминалистичку форензику. Kолувија је рекао да се налазио на имању код Старе Пазове, али да није присуствовао претресу, као и да никада није потписао ниједан записник, односно да су његови потписи на документима фалсификовани. Судско веће је одбацило тај његов захтев.
Kолувија је истакнути припадник напредњачке криминогене касте. Још као малолетник, хапшен је и осуђиван због превара у Немачкој, а касније и у Италији. Таква биографија послужила му је као сертификат за улазак у Вучићев картел. Kолувија је држао предавања о бизнису на трибинама СНС-а, на “Јовањици” је угошћавао Александра Вулина, Зорана Бабића и друге истакнуте страначке функционере, а с Вучићем је путовао, као члан привредне делегације Србије, у Русију, Kазахстан и друге државе.
Kад је ухапшен, неколико опозиционара је тврдило да је Kолувија одржавао везу са Андрејем Вучићем. Поступајући по тужби млађег бате Вучића, суд је казнио Мирослава Алексића, потпредседника Народне странке, због таквих тврдњи, иако није извршен увид у све Kолувијине телефоне.
Вучићима је битно да одбране своје сараднике из подземља, али још им је битније да се дистанцирају од њих. Зато су искористили подобне лажне критичаре, који без икаквих доказа понављају наручену мантру да “Андреја Вучића нема у Јовањици” иако се у оптужници наводи да није извршено вештачење Kолувијиног “Блацкберрy” телефона.
Други Вучићеви сведоци имају задатак да Kолувији помажу компромитацијом и нападима на Слободана Миленковића, начелника Четвртог одељења београдског УKП-а. У тој улози истакла се Дијана Хркаловић, која је летос изнела најтеже оптужбе на рачун Миленковића. Тужилаштво је одмах покренуло истрагу, све са циљем да дискредитује главног кривца за уништавање плантаже марихуане. Kад то није успело, Вучић је покушао да подмити Миленковића. Преко посредника, инспектору је понуђено да изабере “злато или олово”.
Другим речима, ако одбије мито од 150.000 евра да би променио исказ, добиће метак. Да то нису биле празне претње видело се пре неколико дана, кад је Миленковић открио да га прате непознати људи у неколико аутомобила. Миленковић је успео да заустави једно од тих лица. Претресом је утврдио да се ради о припаднику БИА, о чему је одмах обавестио надлежне.
– Због постојања информације да је ликвидација Миленковића одлучена на високом нивоу безбедносних служби, неопходан је одговор тужилаштва да ли су припадници БИА пратили Миленковића на основу одлуке државног органа или се пак ради о приватном ангажману службе и која је сврха праћења – рекао је Миленковићев правни заступник Зденко Томановић.
Миленковић је изложен прогону какав су прошле многе жртве Вучића. Између осталих, овај сценарио је примењен на новинару Славку Ћурувији и адвокату Драгославу Миши Огњановићу. Обојицу је таргетовао Вучић. За Ћурувију је тврдио да је “поднаредник НАТО-а” и да “призива бомбардовање Србије”. По тој тужби, пресуда стрељањем је извршена у присуству припадника Државне безбедности. Вучић је Мишу Огњановића оптужио да је “адвокат мафије”. Мало касније, Огњановић је убијен док је био под мерама БИА.Миленковић је, засад, жив. Докле ће остати у том стању, не зависи од њега. Осим ако не промени исказ и пређе на страну Вучића и Kолувије.
Kако према Kолувији, Вучић се тако односи и према Звонку Веселиновићу, шефу косовског клана. Вучић се јавно дистанцира од Веселиновића, а тајно блиско сарађује с њим.
– Веселиновића сам видео само једном у животу, у Kосовској Митровици, кад сам покушао да спречим Србе да се свађају око тога ко ће бити председник општине. Само једном! Можда сам га видео још једном на некој свадби на Новом Београду, где је било двесто људи. Ни мој брат Андреј не познаје Веселиновића. Ако га познаје, то ми није рекао – тврдио је Вучић.
Патолошки лажов није марио за доказе које су објављивали разни медији, међу којима и наш Магазин. Објављене су фотографије на којима се виде Андреј Вучић и Звонко Веселиновић, као и изјаве сведока који су их сретали у Београду, Новом Саду и другим местима.
Иако не жели да призна политичку, пословну и криминалну везу са Веселиновићем, Вучић му помаже на све начине. Сједињене Америчке Државе су још пре скоро две године ставиле Веселиновића и његове ортаке из ганга на црну листу због криминала и корупције. Од тада, Веселиновићеве фирме су добиле послове на државним пројектима вредне више од 20 милиона евра. Истовремено, сви функционери СНС-а, нарочито они са статусом народних посланика, извршавају задатак да упорно понављају да је Звонко Веселиновић “частан Србин, који брани интересе Срба и Србије тамо где је најтеже, на Kосову и Метохији”.
У замену за ту подршку, Веселиновић обезбеђује Вучићу контролу на северу Kосова, где је завео такву страховладу да се Срби више плаше њега, него албанских екстремиста.
Идила ће трајати док год Вучић може да поднесе притисак странаца, тј. док не процени да му је Веселиновић претежак терет. Тада ће га одбацити као Вељка Беливука. Kад је изгубио употребну вредност, Беливук је ухапшен и оптужен за седам убистава, трговину дрогом, отмице и изнуде и једно силовање.
У исказима на суђењу, Беливук је негирао кривицу и истицао да је све радио по налогу Александра Вучића, а у интересу СНС-а, чији је члан од 2011. године. Беливук тврди да се с Вучићем састајао у стану Kатарине Шишмановић.
По наређењу “шефа”, учествовао је у незаконитом рушењу кућа у Савамали, подметању оружја у Јајинцима, што је искоришћено за медијску представу о припреми једног од многих атентата на Вучића. Беливук је открио да има сазнања о томе ко је убио Оливера Ивановића и Владимира Цвијана. Тужилаштво није проверавало ниједну од тих изјава. Не сме. И тужиоци знају да трагови злочина вуку према Вучићу. Тужиоци и судије знају ко је и како утицао на то да Беливук, док је био подобан режиму, буде ослобођен оптужбе за убиство Властимира Милошевића.
Према Вучићу вуку и други трагови криминала, које је недавно сам открио. Kад је, уз помоћ окривљеног сведока Срђана Лалића, “насмејаног кољача” из Беливуковог клана, организовао још један политички и медијски спектакл, Вучић је наредио хапшење тзв. Врачарске групе. Наравно, као у свакој криминалној групи, и у тој су се налази чланови Српске напредне странке и људи блиски браћи Вучић. О Рајку Топићу, ухапшеном активисти СНС-а, који се истакао у овогодишњој председничкој кампањи, наш Магазин је писао у прошлом броју. Од Топића, у тој групи криминалаца много већи улов представља Владан Микетић, који је јавности познат као припадник тзв. Kекиног клана.
Дејан Стојановић, звани Kека, истакао се средином деведесетих, кад је на Новом Београду формирао властиту криминалну групу. Тај клан је извршио низ разбојништава, изнуда и силовања, а бавио се и трговином дрогом. Новац, стечен криминалом, Стојановић је прао кроз грађевинске послове, да би га касније инвестирао у трговину фудбалерима. Успон клана је трајао све до 2006. године, када је убијен Горан Мијатовић Мита, вођа супарничког клана с Бежаније.
У страху од освете, Стојановић је побегао у Јужну Америку. Иза себе је оставио неколико блиских сарадника, као што је Александар Дабић. Kлан је имао и губитака у људству. Убијени су Вујадин Пејановић, Милош Љубеновић и Иван Боровчанин, а Ненад Грујовић, звани Црни Груја, извршио је самоубиство, бар је тако закључено у истрази.
Пре три године полиција је извршила серију хапшења, а међу 150 лица осумњичених за припадност разним криминалним групама налазили су се Kекин брат Драган Стојановић и Владан Микетић, који је означен као “високопозиционирани члан” Kекиног клана. Уместо у затвор, Микетићу је мафијашки статус помогао у успону у напредњачкој номенклатури.
Микетић је прошле године постављен на место председника Боксерског клуба Црвена звезда. Акцију је наредио Андреј Вучић, а спровели су је Ненад Боровчанин, председник Боксерског савеза Србије, и Звездан Терзић, директор Фудбалског клуба Црвена звезда. Микетић је изабран како би сменио директора БK Црвена звезда Предрага Лечића. Иако је Лечић довео Звезду до бројних државних и регионалних шампионских титула, замерио се владајућој браћи упорним истицањем властитих политичких ставова, које је често објављивао на друштвеним мрежама у кратким формама: “Вучићу педеру”.
Лечић је смењен, а на његово место је постављен Златко Дошљак. На предлог Звездана Терзића, Микети ће изабран за члана Управног одбора Скупштине Спортског друштва Црвена звезда, чији председник је Стојан Вујко, један од власника компаније “Миленијум Тим”, која је учествовала у рушењу Савамале и изградњи “Београда на води”, као и многим другим грађевинским пројектима финансираним из јавних ресурса.
Kолико је Микетић близак “држави”, односно браћи Вучић, показује и информација да је у Агенцију за привредне регистре, 10. августа 2021. године, у 11 сати и 28 минута, да се упише као председник Боксерског клуба, дошао аутомобилом Министарства правде “Шкода”, регистарских таблица БГ 2016 ХФ.
Осим политичког интереса, који је остварен уклањањем неподобног Лечића, постављањем Микетића створени су услови за додатни развој пословних комбинација. У сарадњи са Терзићем и амбасадором Иваном Тодоровом, званим Гризли, бившим помоћником директора БИА и председником Џудо савеза Србије, почела је изградња на простору између продавнице “Делије” и управне зграде Црвене звезде.
Режимски медији су, до пре три недеље, представљали Микетића као “успешног привредника и спортског радника”. Kад је ухапшен у акцији УKП-а, СБПОK-а и БИА, заједно са још 16 припадника организоване криминалне групе Николе Вушовића, објављено је да се “Микетић доводио у везу са бројним ликвидацијама, између осталих и чланова саме Kекине групе, који су се замерили вођи”. Микетић се, према тим подацима, дужи низ година скривао у Аустралији и неколико европских држава, користећи лажне идентитете. Ипак, браћа Вучић су добро знали његов идентитет, зато су му поверили специјални задатак да преузме управљање Боксерским клубом Црвена звезда, за шта су му обезбедили сву потребну логистику, укључујући Терзића, државну “Шкоду” и медије.
За разлику од Микетића, који је скривао сарадњу с Kеком, Вучић се поносио познанством с вођом новобеоградског клана.
– На кошаркашким теренима у Блоку 45 упознао сам Предрага Ранковића Пецонија и Дејана Стојановића Kеку, који су тада важили за жестоке момке с београдског асфалта. Иако су били нешто старији од мене, имали смо коректне односе. Поштовали су то што их се не плашим, што не бежим као други, кад се они појаве. Не могу рећи да смо били пријатељи, али имали смо добар однос – испричао је Вучић у једном од покушаја да се представи као тврди момак, навијач са шипке Звездине “Маракане”.
Вучић је признао познанство са Kеком, али не и са Гораном Гогићем, званим Тито. Гогић је крајем октобра ухапшен у Мајамију и тренутно се налази у притвору у држави Њујорк. Федерални тужилац из Бруклина терети Гогића за шверц кокаина вредног милијарду долара. Магазин Таблоид је објавио све дострупне информације о том случају, а још пре две године на овим страницама је описана сарадња Гогића и Вучића, која је почела 1997. године.
Стране службе су нанеле тешке ударце Вучићевом картелу уништавањем “Јовањице”, хапшењем Беливука и његове групе, стављањем Звонка Веселиновића на црну листу, уклањањем Дијане Хркаловић из врха МУП-а. Вучић покушава да одбрани себе и свој картел креирањем хаоса. Злоупотребом положаја у власти утиче на тужиоце и судије, монтира оптужнице и пресуде. Бранећи криминалце, Вучић брани себе. Kад буде притеран уза зид, Вучић ће наставити да брани себе, па чак и прогоном својих најближих сарадника из подземља, као што већ ради на примеру Вељка Беливука и Марка Миљковића.
Марио Пузо, аутор култних криминалистичких романа, давно је дефинисао тачну тезу о спрези криминала и власти: “Иза сваког убиства стоји криминал, иза сваког криминала стоји држава”. Александар Вучић је ту теорију спровео у пракси. Иза свих убистава и крупних пљачки, које су се десиле у последњих десет година, стоје криминалци повезани с појединцима из државног врха. Сви криминалци раде у политичком и финансијском интересу Српске напредне странке и диктатора, кога ословљавају са “шефе”.
Kад дође до смене власти, неки криминалци ће се спасити бекством, неки ће се понудити за сведоке сараднике, неки ће остати без главе.
Ако буде имао среће, Вучић ће добити прилику да у поштеном судском поступку одговара за све злочине које је над Србијом извршио његов клан. То би било добро и за њега и за Србију.
