Српска омладина више није аморфна маса у рукама западних вајара идеологија и културне политике

• Омладина која проговара, тражи свој израз на различите начине. И онда на протестима, литијама, спортским манифестацијама, концертима, тамо се дешава спајање са вјековима, враћање видовданској етици, милошијада поново васкрсава као култ — тамо се пјева о Косову

Кад утихну светковања, кад занијеми политички, свађалачки порив, кад се утиша музика, кад кафанско особље огласи фајронт, кад се умири дух улица и кад рутине свакодневице прогутају онај посљедњи импулс адреналина скорашње историје чији се блиједи траг разазнаје још једино на зидовима зграда, понеком графиту или, допола исцијепаним, плакатима. Е па кад се и прашина слегне остаје, ваљда по инерцији, онај дрхтај унутрашње куцавице која тражи и жели још, која не да мира ни одушка, не држи је мјесто, она полако зри, и жели напоље. Е због тог импулса знамо да је незаустављиво, да је почела регенерација, и да се омладина буди из догматског мрака, да српска омладина више није аморфна маса у рукама западних вајара идеологија и културне политике.

Омладина која проговара, тражи свој израз на различите начине. И онда на протестима, литијама, спортским манифестацијама, концертима, тамо се дешава спајање са вјековима, враћање видовданској етици, милошијада поново васкрсава као култ — тамо се пјева о Косову.

Наш савремени пјесник, Светислав Пушоњић, има лијепу пјесму чија би насловна синтагма можда могла да буде одговарајућ и најликовнији назив овог феномена, јер то што се дешава, то је национална лава, кључала и прекључала, и она сада тражи пут: Српска магма.

Испод ове лажне, наручене среће
Испод опште нискости, бешчашћа и јагме
Ја осећам да се нешта моћно креће
Комешање неке унутрашње магме.

Она лута, пипа, тражећи шупљину
Да истисне своје смртоносне ватре
Да с праведним гневом сукне у висину
И да трулеж ову вавилонску сатре.

Ја осећам да се Откровење збива
Да с нама започиње та Последња Глава
Да смо ми од неког другачијег ткива
Да ће Срби бити усијана лава.

Иако нас трују људи устрашени
И лажни мудраци и учења штетна
Још Србија није вулкан угашени
Него за тренутак притајена Етна.

Кад приђемо крају ове дуге ноћи
Када душе наше у једно се слију
И нације друге за нама ће поћи
Да коначно Звери заврнемо шију.

То ће бити она невидљива Магма
Што ће да сагори трулеж Новог Доба
У ком влада нискост, бешчашће и јагма,
Лаж и лицемерство, духовна ругоба.

Извор: Mи знамо ко смо