Српска привреда је у таквом лошем стању да прети да потопи цео финансијски систем

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Жељко Сертић изјавио је да су неликвидност и несолвентност највећи проблеми српске привреде који морају што пре да се реше. Како је рекао, неликвидност привреде расте и представља велики ризик по финансијску сигурност пословних банака, јер прети да потопи цео финансијски систем у држави.

– Уколико се проблеми не реше у кратком року, постоји опасност да се вирус који се налази у сектору привреде прелије на банке, што би свима донело озбиљне невоље”, оценио је Жељко Сертић за Магазина Биснис.

Сертић је казао да су многа предузећа задужена до ивице својих могућности, имају проблем са враћањем старих и не могу да добију нове кредите, док са друге стране, строга регулатива ограничава коришћење других инструмената, као што су микро кредити од нових финансијских институција које би могле да помогну привреди.

Председник ПКС-а је истакао да је о том озбиљном проблему разговарао и с бакама и с привредницима, оцењујући да га није могуће сепаратно решити.

– У проналажење излаза мора да се укључи држава, и Министарство финансија и Министарство привреде, у сарадњи са централном банком, казао је Сертић и објаснио да реформе које су покренуте не могу да дају резултате преко ноћи и да ће следећа година бити кључна за одлучне резове захваљујући којима ће се у Србији створити нов економски и пословни амбијент.

– Уз структурне реформе за чије спровођење је потребно више времена, ту су и четири закона – нови закон о раду, нови закон о планирању и изградњи, о приватизацији и о стечају. Сви заједно омогућиће ресетовање српске привреде, оценио је Сертић. Након тога, додао је, држава треба да кроз надзор и ефикасност инспекцијских органа те процесе учини ефикасним, одлучним и транспарентним.

На питање за које стратешке правце развоја привреде се залаже ПКС Сертић је казао да су то пре свега енергетика, савремена пољопривреда и производња здраве хране, прерађивачка индустрија, првенствено финалних производа, и грађевинска индустрија која за собом вуче више од тридесет делатности. Истакао је да је веома важан развој информационо-комуникационих технологија које могу да буду значајан замајац у будућности, као и да озбиљан потенцијал постојиу у туризму.

Председник ПКС је најавио и да ће бити реформисан цео коморски систем у којем тренутно постоје Привредна комора Србије, две покрајинске, једна градска и 16 регионалних комора које функционишу потпуно независно.

– ПКС нема никакав утицај ни на једну од ових комора. Наш капацитет као важне националне институције мора бити другачији. Зато идемо на реформисање целог коморског система да би он био јединствен и ефикасан, казао је Сертић.

Бета