Београд – Предузећа у Србији, према истраживању Мреже за пословну подршку, у октобру и новембру су у просеку чекала 139 дана да наплате своја потраживања.
При томе се на годишњем нивоу укупно 7,6 одсто потраживања уопште не наплати, јер фирме којима је испоручен производ или извршена услуга бивају блокиране или оду у стечај пре него што измире своје дугове.
Истраживање показује да су рокови највише продужени у производњи прехрамбених производа где је просек наплате увећан за 23 дана. Најдуже чекају на наплату, чак 219 дана, извођачи радова у електроенергетици и на гасним постројењима и мрежама, а затим извођачи грађевинских радова (203 дана). На трећем месту су произвођачи у прехрамбеној индустрији са 164 дана, као и произвођачи текстила са просечних 163 дана.
У односу на 2016. годину када је просечна задуженост анкетиране фирме била 196,5 одсто у односу на висину уписаног капитала, задуженост је наставила да расте и сада износи 202,7 одсто у односу на висину уписаног капитала.
„Свака просечна фирма тренутно има два пута више дугова од укупних средстава с којима је почела свој рад. Ово значи да је ризик од банкротства фирми које послују у Србији и даље екстремно висок, а у томе предњаче предузетници, микро и мала предузећа“, наводи се у извештају.
У структури дуговања дошло је до одређених промена. Банке нису вишу те којима анкетиране фирме највише дугују. Сада фирме највише дугују за парафискалне намете, у 29,7 одсто случајева. Банкама највише дугује 28,4 одсто анкетираних предузећа, код 21,5 одсто њих добављачи су први на листи оних којима дугују. Држава, односно дуговање за порезе и акцизе је на првом месту тек код 11,3 одсто анкетираних.
„Интересантно је да се смањио проценат фирми које највише дугују за пореске намете, царине и акцизе са 20,8 одсто у 2016. на 11,3 одсто у 2017. години, али се знатно повећао број фирми које дугују за парафискалне намете (скок од 7,5 одсто) и добављачима (скок од 4,9 одсто).
То значи да је држава ефикасније наплатила порезе, али се то прелило на плаћање бројних парафискалних намета, што је већа штета за локалне самоуправе које претежно наплаћују те намете и на добављаче (већа штета за привредне субјекте и повећање губитака реалне привреде)“, оцењују у Мрежи за пословну подршку.
М. О. / Данас
