Петолетку “погубне власти” доскорашњег премијера, сада председника Србије Александра Вучића, некадашњи шеф Одбора за дијаспору у Скупштини Србије, лидер Покрета за преокрет Јанко Веселиновић представља током лета изложбом документованих резултата у свим већим градовима Србије.
Кренуо је од Београда, крајем јула са, како каже, “120 експоната о пропадању Србије”, а пре два дана су и Новосађани имали прилику да виде ову документовану поставку.
– Покупили смо на истом месту све резултате 1.826 дана апсолутне власти једног човека коме је странка средство за потчињавање грађана, а циљ разарање свих институција на уштрб људских права, владавине права, поделе власти на законодавну, извршну и судску, као и свих демократских тековина које стоје на путу његовим ауторитарним амбицијама – објаснио је Веселиновић за “Вести” циљ ове изложбе.
Како је дошло до инцидента на београдској изложби?
– Експонати су били постављени дужином целе Кнез Михаилове улице, а сат времена после отварања, грађани су нам јавили да су их, у делу близу Калемегдана, два младића на бициклама систематски уништавала, цепала и гужвала. На упозорења грађана да то не чине, одмахивали су руком и наставили. Јасно је да није реч о незадовољству грађана, већ о нарученом уништавању наше поставке, па смо полицији поднели пријаву и снимке и лако може да их открије, ако хоће. Нас овај смишљени инцидент није зауставио. Не плашимо се, после српске Атине идемо даље са изложбом од севера земље ка југу.
Глас дијаспоре
*Јанко Веселиновић је рођен 1965. у Книну. Доктор је правних наука и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
*Од 2004. био је помоћник секретара за науку у војвођанској влади, а од 2008. у Скупштини Србије. Био је председник Одбора за Србе у дијаспори и региону Скупштине Србије.
*Аутор је више стручних књига и уџбеника, као и бројних научних радова.
Опозиција говори о претњама и притисцима власти, из власти узвраћају да и опозиционари прете. Како то тумачите?
– Примећујем да власт, када саопштава такве ствари, углавном наводи да су им се јавили “неки грађани”, али “неки” и рекли им да су добијали претње од дела опозиционих лидера или активиста. Али, ако пажљиво погледамо, видећемо да је опозиција је класична жртва власти, јер је нама ограничено право политичког деловања и константно смо под њиховим притисцима. Они се користе причама по систему “рекла казала” и пуштају приче како је неко од опозиционих лидера вршио притисак на “неке грађане”, правећи на тај начин некакав баланс две политичке стране. Све то, наравно, у циљу да се не открије шта раде и како нас блокирају у свему и на сваком кораку.
На који начин је конципирана изложба и где сте пронашли податке о петогодишњем учинку власти?
– Састављена је из пет сегмената пропадања, а извор су нам међународни показатељи. Економски део аргументује да имамо најниже плате и да се српска влада два пута нашла у десет најнеефикаснијих. Аргументовали смо и да нам је најгоре здравство и саобраћајнице, да имамо аферашке кадрове попут београдског градоначелника Синише Малог и председнице парламента Маје Гојковић, превелик политички утицај на судство, поткупљивање бирача уочи избора… “Најбољи” смо, нажалост, само по корупцији и самоубиствима. Хтели смо да укажемо да се већ пет година колико владају СНС и СПС контролишу наши животи, да је видно опште пропадање и бег младих из Србије, док при томе владајућа олигархија добро живи.
Један од сегмената је и медијска ситуација. Шта она говори?
– Ситуација у медијима је ужасна и зато смо јој и посветили доста пажње. Понављају се деведесете године прошлог века, на делу је гушење медијских слобода. Док гледамо како представници власти отварају лифтове, семафоре и фонтане, невероватно је да је и даље нерешено ноћно рушење у Савамали и афера Хеликоптер која је однела седам људских живота, а да нико није одговоран и да се огромна већина медија тиме и не бави. У најкраћем, стање у медијима се може опуисати као “било би смешно да није жалосно”.
Зашто се опозиција расцепкала и има ли шансе за њено уједињење?
– Има истине о утицају сујете и анимозитета неких политичара у опозицији. Наравно, ту не рачунам Чедомира Јовановића и Ненада Чанка за које је јасно да више нису опозиција. Осим оних лидера који за Вучића раде свесно, има и оних који делују несвесно. Зато се морамо дистанцирати од оних који не желе озбиљне разговоре о поштеним и фер изборима и треба да буде дисквалификована лажна опозиција. Искрено се надам се да ће општи интерес превазићи све то што нас раздваја.
Какву поруку опозиција треба упути власти?
– Мора јасно да се каже, не излазимо на изборе ако нису фер и поштени. Мислим да уколико до тога не дође, посланици опозиционих странака треба да изађу из парламента и да га на тај начин, делегитимишу. Добар пример борбе са властима које су глуве на све што не долази из опозиционих редова су нам Македонија и Црна Гора. Значи да будемо чврсти, одлучни без оних којима власт може да нађе мрљу у биографији, па да их држи их у шаци. Такви би требало сами да се повуку из опозиције да јој не би штетили.
Прокоментаришите спекулације да ће власт уочи београдских избора унети у бирачке спискове чак 150.000 људи из унутрашњости.
– Вероватно то раде јер је тога и било у неким београдским општинама, рецимо на изборима у Врачару, мада им није ишло глатко, па су после избора морали још и да “купују” одборнике. Мислим чак, да су већ кренули у реализацију таквог сценарија и да опозиција мора јединствено да стане томе на пут. Неопходна је добра контрола, јер прилив људи у престоницу увек постоји, али зна се који су уобичајени бројеви.
Опозиција као жирант
Треба ли прихватити позив председника Србије за дијалог о Косову?
– Једино о чему са њим треба причати је, као што сам рекао, стварање услова за поштене и фер изборе. Кад то буде спроведено у дело, можемо о осталим темама, на пример о Београду на води, распродаји српског пољопривредног земљишта… До тада ми личи да је трампио Косово за власт и фотељу и добио бланко подршку Запада. Значи, опозициони лидери треба да му буду жиранти, а зна се шта се са жирантима дешава. Све на крају плате.
Д. Декић – Вести
