СРПСКА САЛАТА ИЗ АЛБАНИЈЕ: Наша земља све више увози свеже поврће са свих континената, али највише из комшилука

СРПСКА салата све је мање српска. Све више поврћа у њој стиже нам из иностранства. Количине зелениша које увозима из године у годину све су веће и надмашују испоруке које шаљемо у свет. У наше трговине стиже поврће са свих континената, али највише увозимо из комшилука. Тако нам више од 60 одсто увезених краставаца долази из Албаније. Из ове земље добијамо и половину укупно увезених количина парадајза.

Највише продајемо шаргарепу, црни лук, паприку и краставац, и то чини неких 70 одсто извоза, док увозимо парадајз, кромпир, пасуљ, купус и келерабу – што представља 63 одсто. Просечан увоз свежег поврћа у нашој земљи је 103.900 тона и годишња стопа раста му је око четири одсто.

Према речима Бранислава Гулана, агроекономског аналитичара, поврће се у Србији производи на 75.000 хектара, а просечно се годишње извезе 87.400 тона, у вредности од 39,3 милиона долара. Вредност увоза свежег поврћа у просеку износи 62,1 милион долара. А, истраживања показују да је годишњи увоз већи од извоза за 16.473 тоне. Због тога је, у овој области, негативан биланс спољнотрговинске размене у вредности од 22,8 милиона долара.

– Повећање извоза може да се постигне већом домаћом производњом поврћа, удруживањем произвођача у асоцијације, већом подршком државних институција и интензивнијим маркетингом – истиче Гулан. – У органској производњи налази се само 200 хектара поврћа, док је генерално под органским засадим у нашој земљи неких 15.000 хектара, што је само 0,4 одсто обрадивих површина.

Србија годишње извезе 13.435 тона краставаца и корнишона, док истовремено увезе око 7.334 тоне. Највећи увоз, чак 61 одсто је из Албаније. Из ове земље највише увозимо и парадајз. И то чак 51 одсто од укупних количина. Парадајза просечно годишње извеземо 9.858 тона, а увеземо чак 27.542 тоне, што нас кошта око 18 милиона долара.

Ништа боље не стојимо ни са кромпиром. И овде бележимо негативан биланс размене и то у вредности од 1,9 милиона долара. Наша земља, објашњава Гулан, годишње извезе 6.636 тона кромпира, а истовремено увезе 15.625 тона овог поврћа. У 2018. години увоз је био већи чак за 24.000 тоне.

Фото Н.Живановић

– Просечне субвенције у Србији износе 34 евра по хектару, а у ЕУ су веће од 500 евра – истиче Гулан. – Због тога Србија није конкурентна. Подстицаји за органску производњу у нашој земљи су око 57 евра по хектару, а у Хрватској је то 480 евра. Србија треба да повећа обрадиве површине, да интензивира производњу у стакленицима и пластеницима и да буду бољи подстицаји државе.

ШАРГАРЕПА ЗА РЕКОРДЕ

НАЈВЕЋИ просечан извоз Србија има у шаргарепи и то је 18.240 тона годишње, говори наш саговорник. То чини 20,9 одсто укупног извоза свежег поврћа. Позитиван биланс има и црни лук. Просечан извоз, говори Гулан, износи 16.068 тона, у вредности од 3,8 милиона долара. Црног лука годишње увеземо 1.735 тона. Паприке извеземо годишње око 13.700 тона, а увеземо око 8.554 тоне. Не тако славно, пролазе купус и келераба. Просечно, годишње извеземо 5.330 тона, у вредности од 1,7 милиона долара, а увеземо чак 8.924 тоне, што платимо 2,5 милиона долара.

Ј. Субин, Новости.рс