Српска тајна служба је све знала о Шешељу: Протува из Сарајева

Центар Ресора државне безбедности-Београд; V одељење (18.10. 2000.)

ДРЖАВНА ТАЈНА

Војислав Шешељ – пресек сазнања (ИЗВОДИ)

Почетком децембра 1995. године, Шешељ је контактирао Ричарда Голдстона, тужиоца Хашког трибунала, изразивши спремност да лично допутује у Хаг, уколико међународни трибунал има нешто против њега, будући да га, како га је обавестио, овдашња штампа оптужује за ратне злочине. Шешељ је такође обавестио Голдстона да је спреман да допутује у Хаг и у смислу „пружања помоћи у одговарајућим информацијама у циљу решења југословенске кризе“. Захваливши му се на кооперативности, Голдстон је саопштио Шешељу како оптужбе нису довољне за рад суда, сугеришући му при том, да своје излагање овим поводом укратко изложи у писменој форми и пошаље на адресу Хашког трибунала, додавши како ће му на поменуто писмо одговорити само „уколико буде потребе“. Поводом планиране посете Холандији, где је са делегацијом СРС-а намеравао да у сарадњи са Клубом Срба из Амстердама организује трибину странке у овом граду и уједно искористи прилику да оствари непосредан контакт са представницима Хашког трибунала, Шешељ је у контакту са Даницом Драшковић истакао како је МУП Републике Србије одбио да му изда пасош, због чега је онемогућен да реализује планирану посету. Том приликом, пренео је Драшковићевој да би посету Хагу истовремено искористио и да буде заштићени сведок оптужбе против председника Србије и сведок одбране Радована Караџића и Ратка Младића.

С тим у вези, располажемо сазнањима да је почетком 1996. године Бранка Новаковић, из Амстердама, обавестила Војислава Шешеља да је на телетексту званичне холандске телевизије, као и у издању дневног листа „Де Волкстрант“, објављена вест у којој је саопштено да је „Војислав Шешељ, лидер националистичке опозиције у Србији, изразио спремност да се на Међународном трибуналу у Хагу појави као сведок оптужнице против Слободана Милошевића“. У поменутом извештају цитиране су Шешељеве речи да „поседује необориве доказе да операције у Босни нису биле под командом Караџића и Младића, него увек под надзором Слободана Милошевића, на шта упућује и чињеница да су сви генерали босанских Срба примали плате из Београда“. Везано за планирани одлазак у Холандију, а реагујући на упозорење Николе Поплашена, председника СРС-а у РС, да постоји могућност да приликом посете Хагу буде задржан годину до две дана, Шешељ је изјавио да би његово задржавање у Хагу представљало „велики капитал за странку“ и личне медијске промоције, додајући како је намеравао да иде у Хаг „првенствено као сведок одбране Радована Караџића, а не као сведок оптужбе“.

Средином јануара 1996. године, Шешељ је актуелизовао иницијативу за опозив председника Републике Србије,организовањем потписивања петиције грађана за опозив председника Србије. Према наводима Шешеља, разлози који леже у основи покретања поменуте иницијативе тичу се тврдње „да је председник Србије издао српски национални интерес, да је у Србију увео неокомунистичку диктатуру, да је крив за дубоку економску кризу и социјалну беду која је завладала

Србијом и да је крив за владавину криминала и државно-финансијске мафије у Србији“. Поменута иницијатива је имала за циљ вршење притиска на власт у Србији да што пре распише превремене изборе на свим нивоима.Свестан чињенице да због „удара режима“ и медијске блокаде СРС“ не може сам да освоји власт, али да, такође, није спреман да улази у коалиције са другим опозиционим странкама „јер су све лоше“, Војислав Шешељ је закључио да би „СПО на власти био гора опција од СПС-а на власти“. У исто време, истицао је да ће СРС самостално изаћи на изборе, те да ће после избора, уколико процене да им је за освајање власти потребан коалициони партнер, ући у коалицију највероватније са ДСС, оценивши да „Вук Драшковић лута и не зна шта хоће, а да је Зоран Ђинђић немачки човек“.

……

Након парламентарних избора 1996. године и освајања локалне власти у Београду од стране коалиције „Заједно“, Војислав Шешељ је наставио да остварује интензивне контакте са брачним паром Драшковић, интересујући се за ситуацију у односима унутар поменуте коалиције, истовремено настојећи да утиче на лидера СПО-а да не подржи кандидатуру Зорана Ђинђића за градоначелника Београда. С тим у вези, и након избора Ђинђића за градоначелника Београда, Шешељ је у редовним контактима са Даницом Драшковић разматрао стратегију уклањања лидера ДС са ове функције, као и начин потискивања утицаја ДС у уређивачкој политици Студија Б.

……

Након расписивања избора 24. септембра, руководство СРС је одлучило да на изборе самостално изађе, планирајући да евентуалне коалиције направе након избора. У међувремену, незадовољан заступљеношћу предизборних активности странке на државним медијима, али и свестан чињенице да је СРС досадашњом сарадњом са странкама леве оријентације изгубила известан проценат својих бирача, Шешељ је започео отворену кампању против коалиционих партнера, настојећи да укаже на значајне идеолошке и друге разлике између СРС и леве коалиције. У том смислу, у својим досадашњим предизборним активностима, представници СРС отворено оптужују челнике СПС, а посебно ЈУЛ, као главне кривце за проблеме у земљи, истовремено покушавајући да, на одређени начин, успоставе контакте са представницима ДОС. Револтиран иступима појединих лидера СПС и ЈУЛ, који су СРС назвали „највећим злом у Србији“, Шешељ је све нападе окарактерисао да долазе са „врха“, те упозоривши их да ће им се то „вратити“, изнео намеру да у јавност иступи са ставом да ће након избора, у случају победе радикала, председника Милошевића испоручити Трибуналу у Хагу. Када је реч о председничким изборима, лидер СРС је саопштио да, уколико дође до другог круга, гласачи СРС неће подржати председника Милошевића.

Такође, располажемо сазнањима да је руководство СРС донело одлуку да не призна изборне резултате на оним гласачким местима где њихова странка не буде имала контролоре, што се посебно односи на подручје Космета. Драган Тодоровић, члан Извршног одбора СРС и потпредседник Владе Србије, констатовао је да ће припадници странке „Запалити сваку гласачку кутију!“ на бирачким местима на Косову,уз коментар да радикали „више неће дозволити крађу“ гласова на овој територији.

……

Утиска смо да су тренутне активности Војислава Шешеља у оквиру предизборне кампање срачунате на покушај да, критикујући политику како леве коалиције, тако и лидера ДОС, анимира одређени број неопредељених гласача, односно привуче део незадовољних присталица поменутих политичких групација на своју страну. Имајући у виду политички профил лидера СРС, сматрамо да је актуелна ситуација управо онаква каква је и раније одговарала Војиславу Шешељу, да у условима релативно угрожене безбедности, искористи шансу како би својим агресивним деловањем успоставио доминацију у постојећим околностима. његова острашћеност у нападима на коалиционе партнере не представља изненађење, јер је реч о једној генези понашања Војислава Шешеља у последњих петнаест година имајући у виду да се у појединим ситуацијама, кључним за његов и опстанак СРС, најбруталније односио управо према онима који су највише помогли, или највише са њим сарађивали, што говори не само о моралној, већ и о психолошкој димензији његове личности !

Фусноте:

2) Непотврђени оперативни подаци указују да је Војислав Шешељ у пар наврата наводно имао интимне односе са Даницом Драшковић.

3) Као илустрацију односа у странци и обима Шешељевог апсолутизма који не трпи дисонантне тонове размишљања међу својим сарадницима, наводимо податак да је, након јавног иступања Слободана Јовића, бившег техничког директора РТВ Београд и члана градског комитета, касније високог функционера СРС, против политике коју води странка и Војислав Шешељ, крајем 1994. године, од стране непознатих лица убијена његова жена Паска. Непосредно након овог догађаја, путем медија, Јовић је као наручиоца убиства, које још увек није разрешено, означио најуже руководство СРС. До данас извршиоци злочина нису откривени, иако су многе индикације упућивале да је у читав случај директно умешан Шешељев лични телохранитељ Петар Панић.

4) Петар Панић ужива посебно поверење Војислава Шешеља и један је од вођа екстремно-терористичке групе, која се бавила недозвољеном трговином оружја, експлозива, муниције и „утеривањем“ дугова, а коју углавном сачињавају лица која су у оквиру паравојних формација СРС учествовала у ратним операцијама на подручју бивше БиХ. Располажемо подацима да је Панић директно учествовао у организовању акција подметања експлозива у објекте на чије је власнике вршен притисак из политичких разлога. (редиговано)

5) Коментаришући новонасталу ситуацију на просторима РСК, дао је подршку тзв. Венсовом плану.

6) У циљу развоја мобилизацијског система СЧП у илегали и повезивања „одабраних“ људи са официрима ВЈ у гарнизонима који се налазе на истом подручју, Шуљагић је током 1994. године интензивно обилазио одборе СРС на простору Ужица, Ваљева, Подриња, Свилајнца и неких места у Војводини.

7) Располажемо непровереним сазнањима да је Војислав Шешељ, у извесном периоду био у интимним односима са Мајом Гојковић, потпредседником СРС, и глумицом Иваном …..(цензурисао главни уредник)

Војислав Шешељ на списку 1423. босанских удбаша?!

Позивајући се на податке из књиге „Чувари Југославије: Сурадници УДБЕ у Босни и Херцеговини“, портал „Грохотом“ је објавио списак 1423. сарадника УДБА из БиХ. Занимљиво је да се међу њима налази и име „Шешељ (Николе) Војислав“, рођен 1955. године у Сарајеву. Његово шифровано име било је „Магистар“.

Таблоид