Српска тајна служба у шизофреном стању: Ситуациона депресија

Дуго очекиване организационе и кадровске промене у Безбедносно-информативној агенцији, након усвајања Закона о БИА, којим су директору службе дата неограничена овлашћења, показале су да њеним радом и деловањем руководе људи изван Службе. Најутицајнији је, ипак, Александар Вучић, а потом министар здравља Златибор Лончар, који је као дугогодишњи доушник постао човек који одлучује о животу и смрти и ове службе. Уместо реорганизације и демократизације, тајна полиција је постала егзекутивни сервис за опстанак на власти Вучићевог картела и на прогону и ухођењу опозиционара, новинара и црквених великодостојника, њиховом ликвидацијом, тровањем, застрашивањем…

Након последње реорганизације БИА (о чему је Магазин Таблоид већ писао) једна од новоформираних организационих јединица је такозвани „Ситуациони центар” (почео је тек да ради). Центар је формиран са намером да се оствари 24-часовни технички надзор над “тачкама” од интереса. За сада су одређене и скривеним камерама покривене неке позиције на северу КиМ, већи број локација у Београду, али и по другим местима у Србији. Начелници Регионалних центара и оперативних управа у наредном периоду доставиће предлоге локација које ће бити покривене на овај начин. Центар ће бити на 24-часовној услузи врху БИА, али и политичком врху државе.

За начелника Ситуационог центра, на изненађење радника БИА, постављен је службеник БИА који је важио за поверљивог човека бившег директора Саше Вукадиновића!

У серијалу Магазина Таблоид о расулу и криминалу у БИА описали смо пљачке, насиље и криминал руководства Службе са Бањице. Указом председника Србије Александра Вучића, одређен је за амбасадора Србије у Будимпешти злогласни Иван Тодоров, начелник Управе за безбедност. Описан у поменутом серијалу Магазина Таблоид као опасан криминалац, Тодоров је са доскорашњим директором БИА Александром Ђорђевићем умешан у убиство двоје службеника Амбасаде у Триполију, а касније и амбасадора Оливера Потежице, како би за себе узели 20 милиона долара откупнине, колико је из буџета Србије издвојено да би се исплатили отмичари двоје службеника српске амбасаде у Либији. Истрага о нестанку пара никада није завршена!

Молимо читаоце да на Гоогле претраживачу укуцају име Иван Тодоров и додају Магазин Таблоид, моћи ће да прочитају на десетину текстова који су описивали криминал овог припростог човека и криминалца.

Али, уместо у затвор, Тодоров, бивши телохранитељ Мирјане Марковић, човек који је обдарен физичком интелигенцијом, постао је начелник Управе за безбедност у тајној служби! На ту позицију поставио га је Златибор Лончар, звани “Доктор смрти”, данас министар здравља и један од најутицајнијих људи у држави. Да би побегао од поверилаца и потере из подземља, Тодоров је постављен за амбасадора у Мађарској, а Александар Ђорђевић, звани Ђора педер, послат је у Сарајево, за амбасадора.

Зашто је Дежурна служба БИА замењена “Ситуационом центром”?

У Вучићевом картелу и службама све је психотично, па и организација је у том правцу устројена. Извесне депресивне реакције људи називају се ситуационим или реактивним депресијама. Оне могу бити неуротичне или психотичне. Ситуационим или реактивним називају се ако су се развиле после одређеног уочљивог трауматског доживљаја – трауматске ситуације. Не смеју се, међутим, при томе занемарити и унутрашњи фактори који доприносе развоју депресије. Трауматски доживљај није увек и узрок депресије. Треба имати на уму да реакција на доживљене трауме може да се развије и после дужег раздобља, тако да је веза између трауматских доживљаја и депресивног реаговања замагљена. Ситуациона је изазвана неким трауматским догађајем или ситуацијом односно губитком који се налази у спољашњем свету и који је могуће идентификовати. Ове су реакције самоограничене што се тиче времена трајања, те према томе дијагноза има истовремено и прогностички значај.

Уверен да је он један од пет светских лидера, шизофрени Вучић је одлучио да власт брани по сваку цену, а да предају Косова и Метохије прикаже свету као свој “државнички потез” који ће га кандидовати за Нобела.

Ради осигурања власти, јер је евидентно да у оружаним снагама (Војсци Србије) нема никакво упориште, нити официри војске без војника желе да гину за њега, Вучић је дао овлашћења директору БИА да може руководити службом по свом ћефу, уз савете свог пајтоса Златибора Лончара, Доктора смрти.

У складу са Вучићевим психо стањем, назван је и центар, који треба да “успостави ред и мир у држави”.

Осим што су невидљивим камерама покрили Северну Митровицу, коју Вучић сматра опасном зоном, када буде преговарао о продаји и предаји јужне српске покрајине, превентивно застрашујући становништво које не може подржати Вучићев наум да их преда у руке ратних злочинаца, шизофрени диктатор је наложио да се у том граду ликвидирају виђенији отпораши. Убиство Оливера Ивановића, дало је Вучићу снагу. Њега је у том злочину здушно подржао амерички дипломата Метју Палмер, који је, срећом, удаљен од даљег утицаја на судбину овог простора. Једном српском дипломати Метју је пре три месеца рекао да су “Срби говна”, да је Вучић геније, да је убио Ивановића и да му нико ништа не може!

Да би избегао оптужбе за масовне ликвидације, Вучић је наложио да се БИА ангажује на ликвидацији у Покрајини, употребом отрова, које је набавио уз помоћ Тони Блера, свог саветника и Златибора Лончара, који је дугогодишњи агент МИ6.

“Ситуациони центар” је невидљивим камерама покрио седишта и улазе у политичке опозиционе странке, даљински је озву~ио просторије и станове 50 опозиционих политичара и 25 новинара и сва руска дипломатска представништва.

Највећу активност БИА је усмерила на праћењу великодостојника СПЦ, почев од патријарха Иринеја, свих владика који живе не територији Србије и Космета, озвучила зграду Патријаршије, а стотину службеника БИА прикупља податке ради компромитације црквених великодостојника. Службеници БИА извршили су преко сто тајних претреса станова и црквених одаја, скоро све аутомобиле су озвучили и свакодневно реферишу Вучићу о расположењу међу свештенством и о предузетим мерама уцењивања које предузимају, укључујући и подмићивање.

Наравно, очај службеника у БИА је све већи, јер су сви свесни да ће власт брзо пасти и да ће се за све њихове злочине брзо сазнати. Већ 20 година тајна служба се није бавила политичким ликвидацијама, али сада тај посао је један од најприоритетнијих.

Двојац Гашић-Лончар је окрвавио руке и у афери хеликоптер и њих двојицу чека дугогодишња робија, ако доживе суђење.

Вучић тровањем опозиционара, новинара и свештенства жели да за то оптужи Русију, а да Велика Биртанија позове на нове санкције овој земљи. Наравно, поред Александра Чепурина, који “ништа не види”, све је могуће напаковати Русији.

Протеклих месец дана Вучић је више пута у Забели посетио осуђеног Милорада Улемека Легију, тражећи савете како да ствара код младих јунаке каквим је претходна служба од њега створила идола младима! Вучић је већ озлоглашене убице са КиМ почео да велича, да од њих прави позитивне идоле.

Вучић, на његову жалост, има све мање шансе да било шта уради на сопственој безбедности.

Упућеној јавности је познато да Министарство унутрашњих послова и његови припадници нису спремни да се баве злочинима. Смењен је комадант Жандармерије Горан Драговић, који је знао да су припадници против терористичког вода по Вучићевом налогу ликвидирали Салета Мутавог, вођу навијача који је учествовао у рушењу Савамале и другим кривичним делима, који је постао Вучићу камен о врату и послат је у Сарајево, као “официр за везу” у Амбасади Србије.

Садашње руководство МУП-а Србије тешко да би употребило САЈ или Жандармерију да штити Вучићев картел од гладних грађана. Од реорганизације у БИА само је “Ситуациони центар” новина.

Бојан Димић постављен је за начелника 1. и 2. управе, које су обједињене у једну управу. Он је под заштитом косовског картела и директор Гашић је сервилан пред њим. Димић је дошао из Приштине и бави се у служби најцрњим криминалом. Начелник Центра у Београду Марко Паразановић, постављен је на место Ивана Тодорова, тј. на место начелника безбедности БИА.

Јован Дробњаковић, постављен је на место специјалног саветника, а на његово место постављен је бивши заменик начелника центра Нови Сад.

Дарко Ђендић, са места заменика начелника Центра Београд, постављен је на место начелника Центра Београд.

Зоран Станић, звани ЗИС, из прислушног центра из Катанићеве улице премештен је у зграду на Бањици и постављен је на место начелника новоформиране техничке управе (обједињене две управе и нека техничка одељења).

Снежана Радановић је од септембра у пензији и одлази да ради код Мише Милићевића, бившег директора БИА (ради као „безбедњак” за потребе арапских компанија и интереса у Србији). Снежана је била његова љубавница, а иначе и држављанин је Црне Горе, а пре пар месеци је у управу којом је руководила довела своју куму Виолету, бившу радницу БИА (такође лице са двојним држављанством, што је, као и Снежану, чини неподобном за рад у БИА). Виолета је својевремено добровољно напустила БИА, удала се за страног држављанина и у Црној Гори је живела неколико година. Муж јој је почетком 2018. отишао у САД а она је, захваљујући куми Снежани, експресно враћена у БИА. Нејасно је којим се пословима бави Виолетин муж у САД.

На место пензионисане Снежане Радановић постављена је Сузана Бренер.

Душко Бобић, бивши начелник у БИА, преко политичких веза убацио је своју ћерку у процедуру за пријем на рад у БИА.

Радмила Селаковић је јавно изјавила да њу “нико неће отерати у пензију”, те да она никакво решење о пензионисању неће потписати.

Општи је утисак, међу радницима БИА, да су у питању само „козметичке промене” и да се ништа није учинило на декриминализацији врха БИА као и на деполитизацији ове службе, већ у њеној употреби као егзекутивног сервиса Вучићевог картела.

Потпуковник Горан Митровић, Таблоид