За учлањење Србије у ЕУ на референдуму би гласало 49 одсто грађана, а 25 одсто би било против – резултати су првог овогодишњег истраживања
БЕОГРАД – За учлањење Србије у ЕУ на референдуму би гласало 49 одсто грађана, а 25 одсто би било против – резултати су првог овогодишњег истраживања, који су показали да је садашњи ниво подршке грађана за два процента мањи у односу на претходно истраживање.
Истраживање “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је Канцеларија Владе Србије за европске интеграције спровела крајем јуна, показује и да је три одсто мање оних који су против чланства земље у ЕУ.
Како је саопштено из те канцеларије, на референдуму са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 19 одсто грађана не би гласало, док осам одсто не зна шта би одговорило. Највећи проценат оних који би гласали против чланства Србије у ЕУ (19 одсто), би то учинило јер сматра да чланство Србији не би донело ништа добро, 14 одсто грађана се противи уласку Србије у ЕУ због “политике условљавања, уцена и притисака”, док је 15 одсто оних који не знају, односно немају одговор зашто би гласали против.
Чланство у ЕУ би за 41 одсто грађана била добра ствар, 28 одсто сматра да је то лоше, а 31 одсто сматра да то није ни добра, ни лоша ствар.
И даље велики број грађана, 68 одсто, сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да нису услов за чланство, већ због нас самих, ради стварања боље Србије. Уочљив је пад безусловне подршке реформама у односу на претходно истраживање, када је чак 85 одсто грађана изразило позитиван став према реформским процесима. Највише грађана, чак 41 одсто, борбу против корупције сврстава међу најзначајније и са највише утицаја на њихов свакодневни живот.
Поред тога што је опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање статуса кандидата, највећи број грађана, 41 одсто, и даље овај проблем види као главну препреку кандидатури. У складу са тим, 61 одсто грађана разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Највише грађана сматра да ће статус кандидата Србији донети бољи живот, нова радна места (32 одсто) и приступ европским фондовима (27 одсто), док је значајно опао проценат оних који кандидатуру повезују са више административних обавеза, већим ценама и порезима, што је став тек 17 одсто грађана.
Као главне факторе који отежавају улазак Србије у ЕУ грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (37,48 одсто) и неспособност домаћег руководства (19,44 одсто), док се смањио број грађана који као препреке чланству виде менталитет наших људи и неспремност на промену (8,14 одсто).
Опада и проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују, измене досадашње навике.
У односу на децембар 2009. године, када је чак 44 одсто грађана Србије било спремно на додатно школовање и усавршавање, сада се тај број смањио на 35 одсто.
Ипак, и даље је више од трећине грађана Србије вољно да учини тај додатни напор, наводи Канцеларија за европске интеграције.
Повећао се ниво информисаности грађана о фондовима ЕУ, па тако тренутно 57 одсто грађана ЕУ види као највећег донатора Србије од 2000. године, што одговара реалном стању према којем су ЕУ и земље чланице заиста највећи донатори и инвеститори
у Србији, за којима следе САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан.
Грађани Србије, њих 30 одсто, верују да ће ЕУ успети да превазиђе садашње проблеме, али ће све теже примати нове чланице, 16 одсто грађана мисли да ће превазићи све проблеме и наставити да се шири, док 25 одсто грађана мисли да ће се Унија потпуно затворити или чак распасти, пре него што ће се даље ширити и јачати.
За највећи број грађана, њих 39 одсто, ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (35 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (32 одсто).
Истраживање је рађено према стандарду Еуробарометра, у њему је учествовало 1.034 испитаника старијих од 18 година.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мнења како би испитала рационалну процену грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју децу и очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка ЕУ.
Новости
опрема Србија Данас
