Српска земља у страним рукама за 4 године?

Србија планира да затражи да се период током кога странци не могу купити пољопривредно земљиште продужи на још осам година, по истеку четири године примене Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), речено је у Министарству пољопривреде.

Разматрају се мере ограничења власништва пољопривредног земљишта, а у току су припреме за разговор с Бриселом, како би се продужио рок током кога странци не могу купити пољопривредно земљиште.

“Покренули смо иницијативу да Србија, као и наше колеге из Хрватске, поднесе захтев да осам година после истека четворогодишње примене ССП-а странци не могу да купују пољопривредно земљиште у Србији”, наводи се у писном одговору које је ЕурАктиву доставило Министарство пољопривреде.

Раније је било саопштено да је покренута иницијативу да Србија поднесе захтев да осам година после уласка у ЕУ странци не могу да купују пољопривредно земљиште у Србији.

ССП-ом је предвиђено да Србија у року од четири године од ступања на снагу тог споразума омогући држављанима ЕУ да стичу право својине на непокретности, укључујући пољопривредно земљиште. Тај рок почиње да тече сутра, 1. септембра, када на снагу ступа ССП.

Министарство је навело да радна верзија новог Нацрта закона о пољопривредном земљишту није усклађена са одредбама ССП-а које регулишу права својине на непокретности. У министарству истичу да сада постоји интересовање странаца за куповину пољопривредног земљишта и оцењују да ће, ако им то буде омогућено, куповина земљишта зависити од више фактора.

Као кључне факторе наводе политичку стабилност, цену пољопривредног земљишта и могућности коришћења подстицаја и субвенција. Важну улогу ће имати и ограничења у области заштите животне средине, затим квалитет пољопривредног земљишта, површина и развијеност инфраструктуре, што укључује путну мрежу, систем наводњавања и одводњавања, заштиту од ерозије.

“Интересовање ће бити веће за укрупњене парцеле са изграђеном инфраструктуром”, речено је ЕурАктиву у Министарству пољопривреде.

Оцењено је да ће цена пољопривредног земљишта, пре свега, зависити од понуде и тражње, пореске политике, али и могућности да власник земљишта оствари добит. То значи, како објашњавају, да ће посебно бити важна цена пољопривредних производа или могућност да се у релативно кратком временском периоду промени намена земљишта.

Цена пољопривредног земљишта у Србији виша је у односу на Румунију, Бугарску, Мађарску и Хрватску, па и на већину земаља централне Европе, наводи се у писаном одговору Министарства пољопривреде.

Према Закону о пољопривредном земљишту, страни грађани и фирме сада не могу имати власништво над пољопривредним земљиштем у Србији, а пољопривредно земљиште у државној својини се “не може отуђивати”.

Страни држављани у Србији углавном стичу право коришћења пољопривредног земљишта у друштвеној својини која су користила друштвена предузећа, а у поступку приватизације продат је њихов капитал. Међутим, не постоје званични подаци колико је парцела које странци користе кроз приватизоване фирме.

Бета